Jedno od najperspektivnijih zanimanja budućnosti bit će zasigurno osobni konzultant. Ah kako to dražesno zvuči!
Kad ne znaš, ili nisi siguran šta oćeš, onda zoveš konzultanta. Njegov posal je da te sasluša i vidi šta želiš, kimne glavom, pa ti onda mister konzultant ponovi skoro isto ono šta si ti reka, samo drukčijom terminologijom, lipo ti naplati svoju uslugu i svi sritni i zadovoljni.
Eto ja sam konzultira samog sebe i odlučija sam stavit na papir sve šta planiram i sve ono šta želim ali za sad ne mogu ostvarit, pa mi možda bude jasnije je li nešto moguće ili nije.
Novac pokreće svijet, to je i grajašima u grmlju već jasno. Novac je vrag, novac je zlo. Novac je nužno zlo! Nikad ga dosta. Šta ga više imaš, više ga tribaš... Isto ka i seks! Samo šta seks nije zlo. Seks je naj......ej, čekaj, stani, di si opet za*izdija!!!
Problem broj jedan kod svakog od nas je stambeno pitanje. Nemam ni potribe a ni mogućnosti kupovat stan, ali obiteljska kuća u kojoj sad živim ima već lipi broj godina i došlo je vrime ne samo za face-lifting nego i liposukciju i ugradnju novih implatanata. Za rekonstrukciju i nadogradnju će mi tribat najmanje 50 000 eura. Kasnije će mi još tribat sve opremit, kupovat kužinu i namještaj i sto drugih čuda. Nema mi druge nego dizat kredit. Sa kamatama najmanje 80 keka, somova, kako god oćete....Ojra, naravno. Na dvadeset godina, znači dvistačetrdeset rata po 333. Pišem.
Ko može danas bez auta!? Ja definitivno ne mogu. Ne triba mi ništa ekstra. Evo da svakih pet godina mogu kupit novo i da to novo vridi recimo petnaestak iljada. Daklen vako, petnaest iljada na šesdeset rata je 250 eura. Piši 250 eura – auto. Dunkve, krediti za kuću i auto mi dođu po srednjem tečaju HNB-a otprilike 4300 čuna.
Da, ali nije dovoljno samo kupit auto. Triba livat gorivo, a di su još servisi, tehnički, osiguranje, registracija. Hebate, računaj sigurno 800 kuna svaki misec, slažete li se?
Ajmo dalje. Redovni životni troškovi. Gledam ovu sindikalnu košaricu izračunatu za travanj u 2007. i tamo lipo piše da četveročlana obitelj za hranu, higijenu i odijevanje triba mjesečno 3183 kune. Kako smo moja wife i ja totalno netipična obitelj, ovu svotu režem na pola – dakle pišem 1591 kuna i 50 lipa. Ma ovo nešto ne valja, ovo mi se čini teški minimum, neću cili misec imat samo manistru u suvo za ručak. Ništa, za sada pišem 1600 za osnovne potrebe.
Da vidimo režije. Mobitel jedan, drugi, treći, internet i fiksni telefon – ne možeš ispod 500 kuna da se je...Š. Je li tako? Ostale zvizdarije, struja, voda, smeće, komunalije, općinarije, županije, glupanije barem još 700-800. Dokle smo stigli? Do 8000...
Reka sam maloprije da neću jest samo manistru i sirotinjsku spizu. Mogu li barem jednom tjedno mumat čakod bojega? Vako, koji šnicelić oliti nešto oborito iz plavih dubina? Računaj 100 kuna puta četiri. A drago mi je i popit čašu vina posli ručka i večere. Koji sam ja to hedonist ako ću pit vino iz škartoca!? Onaj pelješki Plavac sa magarčićem je zakon. Deset bočica na misec puta 30 kuna..., pišem i magarčića...
Pa red je nakraju da i svoju najdražu izvedem malo vanka, koji put na kavicu, koji put na večericu, a ne bi bilo loše ponekad i skočit u tetar ili na koji koncert... Piši 500 kuna.
A opet, ne moš tamo doć odrpan, u starim postolima i neprikladno odjeven. Godišnje mi triba barem četiri para postola, šta vamo, šta tamo, potrošit ću u tu godinu dana najmanje 2000 kuna.
To je mjesečno malo manje od 200, a kad pridodamo k tome i robu onda i to dođe ukupno 600 kuna. Di ćeš manje od toga...Ma ovo je minimum.
Dokle sam doša? 10300 kuna. Nismo još gotovi.
E sad više ni sam ne znam šta sam sve stavija, ali sam sigurno nešto još zaboravija pa ću ka rezevu stavit još dvista kuna tako da ove osnovne stvari mogu zaokružit na deset i po iljada.
A di su gušti? Šta će ti život bez gušti!? Doduše, mnogi optimisti će vam reć kako uvik triba bit zadovoljan i sa malim, ali svaka samosvjesna žena će vam na tu izjavu samo otfrknuti nosom.
Kakav mali, triba težit veeeelikome.
Evo imam i olakotnih okolnosti. Ne pušim, ne kockam, ne drogiram se, niti se družim sa osobama sumnjiva morala. Trošak nula kuna. (ovo mi sliči na oglas za usamljena srca, sic!)
Di smo ono stali? Ah da, na guštima. Gušti su gušti.
Ne želim vječno bit brod u botilji, oću jednom kupit praaaaavi brod. Ili jedrilicu od desetak metri ili motornjak od recimo sedam i po. Ne mora čak bit ni skroz novi, ali ispod 50-60 iljada eurića teško mogu proć.
Kako ću ga kupit? A opet na kredit, nego kako. Ajmo vidit, na deset godina, to je stodvadeset miseci, znači još najmanje 500 puta 7točka35 iznosi jušto 3535 dodatnih guštožih kunića.
Putovanja?Nisam do sada vidija ni Pariz ni London, a sve lipote na ostalim kontinentima i da ne spominjem. A nije da ne bi moga svaku godinu-dvi barem malo po Europama. Za to bi tribalo odvojit barem još jednu tisućicu.
Eto ti ga na, već sam doša do petnajstak!
A nisam još niti uzima u obzir kupovinu televizora HI-Fi uređaja, DVD-a i ostalih čuda modernog doba. Di ću još zaboravit tu i tamo da malo nađem sa pravim društvom i prijateljima, tribalo bi ljude koji put i počastit je li tako?
Dobro, ajmo mi ovo zaokružit na ŠeŠnajŠt ijada svakoga miseca.
Hmmmm...
Prihodi?
Uh, čini mi se da sam malo kratak u tom pogledu.
Šta mogu napravit? Pronać nove izvore, nego kako!
Bingo, Loto....sumnjam da će me «strefit»
Karika mi je pukla na prvom pokušaju,na Miljunaša nikako da me pozovu.
Uzmi ili ostavi mi je bezveze...
Šta ću sad? Ili povećat prihode, ili se odreć nekih snova?
A da je više radit?
Kad nemam vrimena, e!
A da se ostavit pisanja bloga?
Dobija bi barem uru vrimena svakog dana.
Vridi li ta ura toliko?
Pisanje bloga....neprocjenjivo...
Svi moji konti kad se zbroje
Sve dođe na svoje...
Kvragu i pinezi kad nisu moji.
Iden ća, dosta je bilo....
Post je objavljen 22.04.2007. u 10:44 sati.