Dunkve, danas su bili rezultati stanične i molekularne biologije... Čak sam uspio i proći to čudo, čak sam i 4 dobio! Eto, više nisam brucoš... Samo, više su ljudi oko mene sretni zbog mene nego ja sam zbog sebe... Ne znam zašto. Ja totalno indiferentan... Mislim, drago mi je zbog sebe ali svejedno imam još tonu toga, priuštit ću si da budem veseo kad dam sve potrebno za prvu godinu... Čuperak je uspjela dobiti 2, ide u četvrtak na pušenj... ovaj odgovaranje za 3:)) A mali gad nažalost nije prošao i jako mi je žao zbog njega, uistinu...
Ali ajmo o nečemu veselijem... O čemu? Pričala mi mama kako su danas kuma Katica i onda sređivale vrtove oko zgrade. I kako to obično biva, kuma je doslovno napravila mjesečev pejsaž od vrtova. Ono malo pravog cvijeća ili korisnih trava što je raslo među bujnim korovom se sada dekompostira u kontejneru. Kuma Katica ima dara i smisla za biljke koliko i gorski trol za „Labuđe jezero“. I stoga ta žena počupa apsolutno svaku vlat trave ili svaki listić koji njeno grbavo oko zamijeti s dva metra visine (jer žena je toliko visoka). Mati moja brižno pokušava omogućiti maloj koloniji ljubičica pod prozorom da dožive duboku starost. Ali nažalost, OPET se zajebala pa ostavila kumu bez nadzora na tri minute. Rezultat je bio masakr u materinoj gredici s ljubicama, materina bijesna faca i kumina ravnodušnost prema nastalom pokolju. I dok su ljubice vrištale u posmrtnim mukama, raspadajući se na hrpi počupane trave, kuma je preselila svoju Dikelu Smrti na šparogu i počela nju okopavati... Mati jednostavno nije mogla pratiti njen harač po vrtu, suza je stizala suzu, tako da ju je pustila da okopava. I rezultat je taj da sada imamo mini oranicu pod prozorom, rekao sam materi da pobaca malo pšenice i čeka ljetinu... Jest da je malo kasno ali nema veze, u nas je blaga klima. I još joj je bolje jer nema niti vražjeg kamena u tom vrtu. Kuma, naime, ima neki antifetiš na kamenje u zemlji pa stoga pobaca barem tonu kamenja, zajedno s korovom i svim bivšim inhabitantima vrta, u kontejner. Moja mati, umjesto da protestira, škrguće zubima i nosi kamenje uokolo kao da je poslana na Goli otok! I ako se ne varam, kuma u ovim trenucima pokušava iščupati stablo pitospore iz svog korjenitog korijena, mislim da je onaj predivni jorgovan već sjebala. Ništa iza te žene ne ostaje živo, jedino joj se krtice klanjaju jer im okopa svu zemlju pa se ove ne moraju mučit, jadne slijepe... Slave je kao boga svoga. Kuma moja, krtičja boginja rada...
Eto tako... Probajte izgovorit da stavite kratkosilazni na „o“ a ne naglasite „a“ u riječi „tako“ pa ćete dobiti kako to kažu na Mljetu. Ako vas slučajno zanima...
Che else? Danas me ćaća iznenadio (ponovo) svojom sposobnošću da me na nešto zapali i onda nenadano ugasi... Priča mi kako ovaj moj digitalac ništa ne valjda (što jest istina jer fotoaparat ne može slikati normalnu sliku ako nema tri Sunca kao izvore svjetlosti) i kako bi mi trebao neki kvalitetniji, zbog potreba faksa, jelte. I onda provede sljedećih pola sata čitajući mi razne specifikacije super fotoaparata koji i nisu tako skupi, oko 1000 kuna, sve divno krasno. „Mogli bi ovoga...ovaj ti ima ovo...uuu ovaj ti je super za ovo...“ I nakon pola sata toga, ja čujem: „Nema se sad za to, to ćemo jednog lijepog dana kad ti fakat bude trebalo!“ Ma che? I onda mi reče kako su kartice za moj postojeći fotoaparat (memorijske kartice, no) jako pojeftinile, 2 Gb za samo 155 kuna. Ljudi to je JEFTINO! Ali reče meni moj kreator: „Tebi je dosta onda od 512 Mb, što će ti više“... Ali to su 2 gb, kvragu, ogromna razlika! Ništa, pojeo vuk magarca, po drugi put... Priča mi o onih 600 kuna koje trebah dobit na svoj račun, reko mi je prije par dana kako će mi ih uplatit kad ih dobije. Danas mi kaže kako već dulje vrijeme misli s tim parama kupit sebi novi mobitel jer mu je crkla baterija na ovom starom polovnom... Ma super za njega ali što je sa mnom? Računajući da tih 600 kuna ja sam potrošio 300 kuna više nego što sam imao, na biciklu, i još barem 200 kuna na dodatnu opremu. NO REFUNDS, I`m affraid! Umri ti moj Kristijane od gladi, UMRI! Baš te briga što nemaš za kruh, imaš pršuta u ledu! Tipa „neka jednu kolače kad nemaju kruha“. Dammit, moj ćaća je Antoanetta!
(jeeeeej, riješih problem s marginama! Tj. nješto sam upro, njeki racku se pomako i evo hi nase!)
Sad mi se fakat prispalo. ne znam zašto, fakat, nisam se ovaj tjedan uopće umorio... Sutra idem u NSB baviti se zoologijom dok nas ne izbace otamo, što će reći u 3 popodne. A odma nakon toga slijedi kava s Nessom, Zlicom i MadDogom... Jedva čekam da upoznam ovo dvoje... Nessu sam danas upoznao u ostao ugodno iznenađen, moram priznati da sam imao drukčiju viziju nje... Nekakvu tihu i smirenu. Što bi također bilo ugodno. Ali in vivo Nessa je dinamitno brza, živa, pričljiva, gestikulantna, veoma otvorena, „sharing“ rekli bi... Veoma ugodno društvo za razgovor o baš svemu čega smo se dotakli... Simpatično i veselo! Nismo baš dugo ostali together jer je išla na SFerakon, ali sutra ćemo se nablebetat do mile volje... Ali opet ne predugo jer mene čeka moja predivna zoologija i još „predivniji“ profesor Erbovan Raden u ponedjeljak. Blago meni pametnome... Pušek!
Post je objavljen 21.04.2007. u 00:46 sati.