vo napokon i primera da Jovanka zagoračava život i drugima, a ne samo meni. I da ljudi
vide da nisam samo ja zloban, već je to okrutnost života.
Dakle, hoće Jovanka da ide u Bosnu, rodnu grudu. Hoće i hoće. Silom prilika i njen sin i
snaja su išli i ona navalila da ide s njima. Oni su pristali i spremili se i došli po nju.
Uredila se i spremila, torbu napunila "miloštvama" i inim sličnim stvarima. Našli
dokumente i da krenu, kad ono. Pogleda ujak u dokumente dokle traju kad ono pre mesec dana
istekli. Tu nastade halabuka i haos!
Pa baba, istekli su ti dokumenti!
- Koji?
Pa svi! I putovnica i osobna!
- Di?
Evo tu piše.
- Ma ajde, šta ima veze, pustiće oni mene.
Ma kako će te pustiti kad ti dokumenti ne važe!!!
I drž, ne daj, ovo ono, Jovanka protiv njih troje (i njihov sin, a meni buraz bio s njima), njih troje ne mogu protiv nje sama. Ona navalila hoće i hoće. I tu ujak, sin njen popizdi i kaže: Ajmo!
Vesela družina je krenula na put. Ujna je vikala na Jovančicu, a ova je odmahivala glavom i tvrdoglavo pričala svoje teme i priče.
I dođoše na granicu. Dobar dan! Dobar dan! Dokumenti. Op! Jovanka, Vama su dokumenti istekli. A ona kao iz topa:"Da!" Policajac stane. Nije mu jasno. Baka svesna da joj dokumenti ne valjaju ide prelaziti granicu. Gospođo, dajte bar osobnu kad Vam je putovnica već istekla. Ujak pruža, policajac uzima, a tamo isto. Policajac se češe i nije mu jasno. I tu, standardno, kaže čika cajac, jebiga, ne može. Uhvatila se Jovanka objašnjavati po kojem pravu ona ima da pređe, Bosna i te fore, kao brzo će ona, prekosutra već će biti kući i tako. Policajac bi se smijao, ali ne sme. Mora zadržati izgled ozbiljnog predstavnika vlasti.
Gospođo, Vi ste jako blizu da Vam ja pišem prijavu da ste u državi sa nevažećim dokumentima!
- Pa sam da ja Vama kažem... i tu baba otvara vrata auta da izađe i da im objasni situaciju. Ujak brzo uzima njene dokumente, pali auto i okreće da je ostavi negde. Baba drži otvorena vrata, a moj buraz pizdi. Kaže ujna da ga u životu nije videla ljućeg.
BABA!!! ZATVARAJ TA VRATA DOK TE JA NISAM IZBACIO!!! Viknuo je buraz, a Jovanka je tada već izgubila nadu i zatvorila vrata.
E baba, ja ću te sada ostaviti ovde pa ti vidi.
- Baš me briga.
I ladno je ujak ostavi na naplatnoj rampi za autocestu.
Mislio sam post dovršiti neki drugi put, ali bi onda samo kmečali zbog moje okrutnosti prema vernim fanovima Jovanke tako da ću dovršiti. Carinik je sredio da babu odvedu do železničke stanice gde je došla u 2 ujutro. Voz za Vinkovce je bio u 5:20. Milina. Smilovao se železničar i dao joj neku dekicu da se pokrije. Naišao jedan čovek po nju, kojeg je ujak poslao i dođe on do nje, a ona sa slinom na bradi pomalo kunja.
Dobro jutro, bako.
- Ahem, a, dobro jutro.
Jel trebate prijevoz?
- Ne trebam. (ko bi rekao da si i Jovanka nekog boji)
Pa dokle idete?
- Čekam voz.
Pa kad Vam vlak ide?
- U 5 sati.
Pa dokle idete?
- Do Vinkovaca.
Pa dajte, ja ću Vas odvesti, ja sam taksist.
- A za koliko para?
Evo za Vas, 200 kuna.
- Ma neću ja to. Voz je 60 kuna i za 2 sata stiže.
Tu se čovek nasmija i objasni joj da ga je ujak poslao i odveze je pravo kući.
Nastavak sledi...
Post je objavljen 20.04.2007. u 10:55 sati.