sutra cu vidjeti direktora svemira.
prvi put nakon dugo.
i prvi put nakon prekida.
'a jel mogu prespavati kod tebe?', pitao me.
'ne znam.', odgovorih mu.
'a jel imas kakvog frajera?', pitao me.
'imam.', rekoh.
pa je pitao za frajera jos malo.
a ja sam mu objasnila da se frajer i ja samo jebemo.
i da je jebanje fantasticno.
' a hocu te moci poljubiti?', pitao me.
'ne znam.', odgovorih mu.
nasmijao se.
'kako ne znas?', pitao je zatim.
'ne znam ... ne znam kako cu reagirati na tebe. nemoj me to sad ispitivati.', rekla sam prekidajuci niz pitanja.
rascmoljila sam se samo jednom i brijem da cak nije ni skuzio.
nabio mi je na nos moje navodne emocije prema njemu buduci imam frajera s kojim se jebem.
indirektno vise-manje, ali to je napravio.
rekla sam mu da neka ponese moju odjecu, koja je kod njega ostala, buduci mi je nije htio poslati postom.
'i reci, kada cu ti kuhati?', pitala sam.
'moze danas. moze sutra. svejeno. ti reci.', odgovorio je.
sutra ce direktor svemira jesti obrok koji mu je skuhala amy damon.
...........................
milijun stvari mi je u glavi.
sad zurim se baviti idealnom fizickom aktivnoscu (pogodi koja je to?).
a onda cu se vratiti.
...........................
vrtim si filmove.
kako ce to izgledati kad se vidimo...
uopce ne znam sto bih htjela.
znam samo da si ne zelim jos jednom proci kroz onakav prekid.
citavo vrijeme mantram kako sam krasna i kako mi je krasno u zivotu i kako me nece on sad moci sjebati.
ali znam da me moze sjebati.
premda nije osoba koja bi to napravila s predumisljajem, ali i to je jedan od opcija.
a ja razmatram svaku.
jer nemam pametnijeg posla, valjda.
i jer nikad kad mi je stalo ne mogu reci 'boli me kita, kaj bude, bit ce' i takve kliseje, a da pritom zaista tako mislim.
jer svaki nas razgovor je napet.
seksualno i ino.
brijem kak cu mu, odmicuci se od njega, reci 'you can fuck me when you love me' (sad filmski klisej - tko zna iz kojeg filma?).
jer nema smisla da se jebemo ako me on ne voli.
a ne voli me.
ne onako kako ja zelim da me voli.
i jos me to boli.
ali sada barem vise ne placem dok o tome mislim.
odlucila sam jako mu dobro objasniti sto mi je u glavi.
ukoliko to bude potrebno.
samo mi je tesko vec sada kad pomislim da cu to raditi.
jer ne znam izgovoriti sto znam napisati.
ne znam bas razgovarati s ljudima uopce.
nisam niti za small chat.
niti sam za price.
osim ako netko drugi prica.
tu se mogu iskljuciti ako mi ne pase, a on se uvijek moze osjecati lose ako je naporan.
i uzasno tesko pricam ljudima o sebi.
to sam skuzila.
sebicna sam spram same sebe.