Mnogo se dogodilo otkad ne pisah, i vrijeme je da se čuje moj glas. Jučer se dogodilo nešto (u više navrata) o čemu jednostavno moram pisati. Moj momak radi kao vozač u firmi za distribuciju tiska. Postoji smjena (za one koji slučajno ne znaju) u kojoj se svakoga dana od cca. 19:30h do cca. 21:00h dostavlja sutrašnji tisak glavnim punktovima u gradu (Autobusni, Glavni, Trg...) i koja često i mene zapadne (umjesto romantičnog spoja). I jučer, tako, kao i mnogo puta prije toga, slažem tisak za dućan na Glavnom, kad, dignuvši pogled, shvatim da se znatiželjna masa naginje, naviruje, čak mi i bezobrazno kuckaju po staklu (valjda da im okrenem novine). Šic, lešinari, NIJE UMRO! Nemojte krivo shvatiti, nisam baš pobornik socijaldemokratske partije, i smatram da Račanova vlada nije krala ništa manje nego ova Joa Sanadera, ali, dovraga, čovjek umire! Pustite ga da umre. Još se raspada jadan od one kemoterapije, a okružen je strvinarima. Najviše me nerviralo razočaranje na njihovim facama kad su shvatili da ispod velikog naslova RAČAN ne piše kada je sprovod. Oni iščekuju smrt, i to s nekim bolesnim kanibalizmom u očima. Već dugo valjda nije bilo tragične političke smrti koja se ticala cijele nacije i to ih, ne razumijem zašto, iznimno uzbuđuje. Samo ne znam, iščekuju li zato da mogu naricat´ i odavat´ počasti praveći se da im je jako žao ili da mogu likovat´ nad njegovom nesrećom u svoja četiri zida (a možda i nemaju srama pa će to činiti i u javnosti). Kad sam već imala novine u ruci, prolistah malo. Na moje veliko gnušanje, na otprilike trećoj stranici nalijećem na Željku Antunović i Ljubu Jurčića ispod velikog naslova koji je glasio otprilike ovako: "Borba za postolje je započela". Fuj. Siroti Račan nije još stigao ni umrijeti, a ovi se već po novinama prepucavaju, iznose svoje programe i potkopavaju jedan drugoga. "Ja, ako dođem na čelo stranke, ja ću ovo i ono...." Ma ti ćeš nešto! Frend iz stranke vam umire, idioti, a meni je stalo više nego vama!!! Probajte za početak u programe ubacit malo humanosti. Pa ti ljudi su se stvarno razbahatili. Obično bi postali gamad tek kad bi se dočepali položaja, a sad su počeli tako očito vrijeđat` inteligenciju ovog užeglog naroda (nisu političari jedini koji to rade, da se razumijemo). I dok Žacka i Ljubo ne razmišljaju o gospođi koja im je otvorila put, Račan ju gleda u oči i nastoji poživjeti još koju sekundu. A gospođa Smrt se kesi, jer zna, da će jednog dana doći i po njih.
pročitajte post i na Pollitika.com
Post je objavljen 14.04.2007. u 07:43 sati.