Marketing
Fuuuuf, kila manje... Ne, dvije... Nenene, ipak tri...
O Bože, o Bože, o Bože. Još sam mrtva.
Prekjučer mi curkice išle van igrat odbojku. I tak je to bilo. Helena se nafurila al se danas oladila. A tko je kriv? Nina naravno. Stalno se zakvače. Al se ipak vole. I ode prekjučer Helena na trening (teakwondo) dok mi ostale igrale na polja. I došlo mračno doba, a kad ono tek 8 sati. Vani bil mrkli mrak. Tek me tad mama nazvala i rekla da vani nema struje i da odem kući. Al se meni nije dalo. Pa smo na kraju Nina i ja same ostale vani kad su se (napokon) upalila svijetla. Onda sam mogla ostat do 8 i petnaest. Neš ti života. Malo smo se istračale, al nismo ogovarale. I pričale o svakodnevnom životu. I vratim se doma. A bila sam vani 5 sati. Odbojka. Trčanje. Fuuuf. Kila manje.
Jučer sam CIJELO (znaš kaj znači CIJELO, e onda fakat CIJELO) popodne bila na Jarunu. Došle mi cure s bajsiklima. Odsjeli smo u onim drvenim kućicama tam na drugoj strani Jaruna. Bilo je ludo. Svatile smo da je u kućici do naše bilo i ponešto (zrelih) muškaraca. Eee... Malo smo se preseravale a oni su imali roštiljadu. Prvo smo igrale kems koji je bio više nego kems jer smo radile spačke. Zatim bocu istine i izazova u kojem sam morala pretrčati do nasipa, pa do nekog debla, preći prek njega, skakat na jednoj nozi oko kućice i praviti budalu od sebe. Na red je došo slatkač. Pa opet trčanje, pentranje i zajebavanje. Kad smo se vraćali, bili mi već na pol puta do doma kad se gospodična Helena sjeti da joj nema ruksaka na leđima. Bravo. I mi šprintale natrag s bajsima dok nam se noge nisu raspale. Kad tam nema ruksaka. Cure bile skroz naskroz mokre i nervozne. Pitam ja Helenu kaj je držala u ruksaku. Dođe ona: "Pa čips". Pa mislim se 
. Ove poludile jer nema čipsa. A svijete... Onda smo se vratili. Druga kila manje.
Danas me bole trbušni mišići. Isforsirala sam ih. Al to je dobro.
I opet popodne provele na Jarunu. Sad tam kod onog za rollere i bicikliste (onog željeznog kaj se voziš po tom i izvodiš akrobacije). Bilo je još luđe. Igrale mi naš voljeni kems a ja i Petra rasturale. Nikak nisu mogle prokužit naš znak. Today I didn't forgot ball and we played voleyball. Ne treba prijevod? Ne treba. Tina je donijela sendviče
, Helena čips i dvolitarsku Colu
, a ja nešt voća
. Malo zdravog života nas nije ubilo. E da, i rebra me bole. Sad malo podjebavam Mrvu a njemu ništ nije jasno.
. Treća kila manje. Ooooh... I believe I can fly...
Post je objavljen 13.04.2007. u 17:22 sati.