..dobro san...stvarno jesan...sve je ok...nie savrseno...al je normalno...bar meni...ali oko mene...sve i nie bas tako bajno...kad se okrenen malo oko sebe...i pogledan sve te ljude...moje prijatelje i moje "prijatelje"...svi su nekako drugaciji...neki su stvarno sritni...al vecina njih na licu ima onaj neki namisteni osmijeh...i mozda to neki nemogu primjetit...ili jednostavno nezele...ali ja to vidin...i zaj mi je...zaj mi je nekih ljudi...stvarno je...i pokusavan to svatit...vec dosta vrimena...ali nikako nemogu...zasto neki ljudi..dopustaju da drugi upravljaju njima...to mi nie jasno...zasto moraju glumit neke face...pit...pusit...mislin nie da ja iman nesto protiv toga...al ono..pregrozno mi je vidit ljude...koi rade neke stvari...samo zbog ekipe...samo kako bi neko...za nekih godinu dana...moga rec...a je to ti je bija onaj lik...cemu to...koa je svrha svega toga...ja u tome nevidin nista...radi to svojon voljnon...a ne zbog toga sta se to nekome iz ekipe radi...i onda kad neko nezeli nesto radit...onda se tog nekog odma odjebe...i nie mi jasno...zasto jednostavno nemogu bit svoi...onakvi kakvi ustvari jesu...cemu sluzi to neko pretvaranje...zbog koga...zbog cega...i svacan da svi mi imamo svoe mane...pa tako i ja..al cemu sve to..i zasto neki ljudi jednostavno nemogu bit sritni zbog drugih..nego imaju neke svoe ispade...neznan ni ja cega...zasto jednostavno nemogu bit sritni..znan..kad ovako pisen..sve to izgleda...jednostavno..ali jasno je meni da to nie jednostavno...niti malo...al mozemo baren pokusat...bar provat...pa ako neuspije...a onda jebiga...al jednostavno...pokusajmo bit sritni...zbog ljudi koi nas okruzuju...pokusajmo bit sritni s njima...razveselit se malo...i nemogu vise gledat...kako neki oko mene...unistavaju samoi sebe..i neke stvari...oko koih se drugi trude vec dosta vrimena...nemogu to vise gledat...pustite ih da uzivaju...pustite ih da budu skupa...jer njih dvoe...ako se oni VOLE ...a ocito je da jesu...onda ih pustite da provaju...neka ONI iskoriste svou sansu...samo to...
Mirela:znan da ti je tesko...al jebiga...bas ono sta si ti rekla...mozda ces se uskoro tome smijat..al znan da sada trenutno nemozes...i jasno mi je...al pusti...rekla san ti sve...imas ljude koi te vole...ljude koima je stalo do tebe...i evo vidis..i sama si se iznenadila u neke ljude..jer nismo svi onakvi kakvima se prikazujemo...al neka...pusti...samo neka se sve ovo malo smiri...neka se ispusu svi...i nemoj vise bit tuzna...molin te...nemogu te gledat takvu...nezelin te vise gledat kako places...jer niko nie vridan tvoih suza...jer ipak ti si moa mala loknica...moa mala srecica..i nemoj mi vise bit tuzna...jer i sama vidis...koliko te ljudi voli...i koliko DOBRIH prijatelja imas...i to cuvaj...i cuvaj NJEGA...cuvaj sve to...i nemoj se brinit oko nicega..tvoa najveca briga bi tribala bit...kako se dignit ujutro a da si naspavana...jer imamo tek 14 godina...i bit ces jos masu razocaranja u zivotu...i kroz sve to triba proc...ovo je tek pocetak...znan kako je tesko...al jednostavno...stisni zube...jer ti to mozes...a uostalom...imas nas...svoe prijatelje...koi cemo uvik bit tu za tebe...volin te puno...
...evo meni jedna prelipa pisma...
Post je objavljen 11.04.2007. u 17:26 sati.