Izgleda da je teze naviknuti se na mir nego na nemir. Kuci sam vec sedmicu i po. Prvo mi je momak bio stran, nepoznat. Prijatelji. Cak i familija. Jedino mi je grad bio moj. Vise nego ikada. Ulice, mirisi, prodavnica bizuterije na uglu. Ali ne ljudi. Kad se naviknes da budes sam sa sobom, sam sa svojim licnim ogledalom, mrsko ti je nekako dopustiti drugima da te ogledaju. Izoblice te. Prvo me prepalo to sve strano a moje. A onda mi je bilo drago jer sam bila dobila rjetku sansu da sagledam svoj zivot sa ocima stranca, da na taj nacin jasnije vidim sve greske. Zato su putovanja bogatstvo. Nauce te o stranama sebe koje spavaju u svakodnevnici. Pokazu ti sta mozes. I kad se vratis vise si budan. Taj osjecaj ne traje i puno toga sazvacu dnevne rutine. Ali cinjenica je da te svako putovanje malo promjeni. Samo se nadam da me ne promjene toliko da ne pasem u svom svjetu.
Post je objavljen 10.04.2007. u 21:19 sati.