"PONIZAVANJE BOSNJKINJA"
"Zagu"prije nisam poznavala,ali sam cula da ga tako zovu.Najbolje sam ga upoznala kad je jednu vecer dosao sa jos nekoliko cetnika i izveo iz sale mene,Arziju i jos neke mladje zene.Dosli su bili u salu i svaki je od njih birao sebi zenu za silovanje i izivljavanje.
Jedne noci odveo me je u focanski hotel,a drugi put u jednu izgorjelu kucu u blizini sale.Bio je jako grub prema meni.Iz njegovih postupaka moglo se zakljuciti da mu nije cilj da se seksualno izivljava na meni,vec da me ponizi,ubije mi cast i dostojanstvo.Imao je svoje cetnike koji su bili zaduzeni za ponizavanje i seksualno zlostavljanje Bosnjakinja.Sta im je on naredjivao,oni su to bez pogovora izvrsavali.
U Sportskom centru u Foci su nas znali izvoditi i po tri puta u toku jedne noci.Mene su licno tako vise puta odvodili.Jedni me odvedu i siluju,redajuci se na meni,i onda se vrate...DODJEM KOD DJECE I SAMO STO ODAHNEM,SJEDNEM,ONDA DODJU DRUGI CETNICI,PA ME I ONI ODVEDU DA MI SE SVO ZLO PONOVI.TAKO IZ DANA U DAN,IZ NOCI U NOC...Tu,u focanskoj fiskulturnoj sali bila sam 40 dana i mislim da sam silovana preko stotinu puta.
Bilo ih je svakakvih.SVI SU BILI U UNIFORMAMA JNA.BILI SU IZ FOCE I OKOLINE,ALI ZNAM DA IH JE BILO IZ CRNE GORE,IZ SRBIJE,KAO I OKOLNIH GRADOVA...Vecina njih me je i tukla...Jednom sam se
usprotivila i rekla da necu ici i oni su me tada divljacki istukli.Udarali su me cizmama po krstima i bubrezima.Plakala sam,ridala,vriskala,ali sam na kraju ipak morala ici.Ispocetka sam se odupirala,dok mi nisu poceli prijetiti da ce mi djecu zaklati.Pomirila sam se sa sudbinom.Pa Boze moj,ili me ostavili,ili me ubili,bilo mi je svejedno.Kad me povedu razmisljam hocu li se vratiti i ponovo vidjeti svoju malu i nejaku djecu koja su tada bila stara tek 4 i 11 godina.To dvoje je bilo sa mnom,a trece je ostalo zauvijek u sumi,zajedno sa mojim muzem,koji su pali od cetnickih kursuma.
"SVI SU UZVIKIVALI IME SLOBODANA MILOSEVICA"
Od prvog do posljednjeg dana zlostavljali su nas isti ljudi,oni cetnici iz Foce i rezervisti JNA iz Srbije i Crne Gore...
Dva dana prije odlaska,JANKO JANJIC"TUTA" je dosao i rekao da su iz Srbije stigli"Arkanovci"i"Beli Orlovi" i ako nas ne razmijene za dva dana,da cemo svi biti poklani i poubijani...
I jednu vecer ta vojska je zaista dosla kod nas u sportsku salu. Prema nama su bili isti kao i domaci cetnici.Nosili su istu uniformu,a nismo ih mogli ni raspoznati jer nije bilo svjetla.To je bila ista,cetnicka vojska.Cinili su je agresori iz SR Jugoslavije i domaci cetnici-zlikovci.SVI SU UZVIKIVALI IME SLOBODANA MILOSEVICA.
Starije zene nisu silovali,osim nene Fatme,koju su silovali u sali,jer su culi da joj je unuk pripadnik Armije BiH.Njih su samo vrijedjali,ponizavali i maltretirali...Prepadali su nam djecu.Bezbroj puta su ih izvodili,da ih kolju,stavljaju im nozeve na vratove.Djeca su bila prestravljena.
Davali su nam da jedemo ono sto je ostajalo iza njih-ustajalu supu i rizu,te makarone.Donosili su nam to u plasticnim buradima,tek svaka dva-tri dana.Imali smo hladne vode u kupatilu,ali su nam veoma rijetko dozvoljavali da se barem operemo tom hladnom vodom.
Najtezi trenuci su mi bili kada me je"ZAGA"odveo u obliznje naselje,u jednu izgorjelu bosnjacku kucu.Tu sam zatekla jos deset cetnika.PRVO ME JE SILOVAO"ZAGA",PA ONDA JOS NJIH SESTERICA CETNIKA,koliko sa uspjela brojati,a onda sam bila izgubila svijest i ne znam sta su sve poslije cetnici radili sa mnom.Kada sam nakon nekoliko sati dosla sebi,vidjela sam da mi je majica bila sva mokra i pocijepana,te da je smrdjela na rakiju.Kad sam pogledala i pomjerila se,jedan cetnik me je jako udario po krstima i rekao mi da se samo pravim da sam u nesvijesti.Jedan od njih"CRNOGORAC",
tako su ga zvali,uhvatio me potom za ruku i podigao.Trazio je glasno da me puste,s obzirom da sam imala,kako je govorio"petero djece u logoru"."Dvoje je njenih,a troje je tudjih,sirocadi",galamio je na njih.
On me je onda i odveo u salu.Kada sam tamo dosla bila sam sva modra,izmucena i ispacena.Grudi su mi bile isparane,sa krvavim podlivima...
"...U BOSNI VISE NECE BITI BOSNJAKA"
Nisam se ni uspjela oprati,a vec je dosla neka druga cetnicka vojska i odvela me ponovo,sa jos nekim zenama,u jednu bosnjacku kucu.U podrumu te kuce je bila,jedna stara nena.Tu su nas,vise njih,cetnika,silovali do samog jutra.Ujutro su nas vratili u salu i tek sto smo dosli,dosao je jedan cetnik i opet izveo nas sest mladjih zena,kao,treba da mu ocistimo kucu u obliznjem naselju.
Medjutim,kad smo dovedene,od ciscenja nije bilo nista.Tamo je doveo desetak cetnika i tu su nas svi vise puta silovali i radili od nas sta su htjeli sve do podne,kada su nas vratili u salu.Bile smo izmrcvarene i izmucene gotovo do smrti.
KADA SU NAS ODVODILI NA SILOVANJA,VOZILI SU NAS VOJNIM VOZILIMA.Nekad su nas odvozili grupno,a nekad i pojedinacno.
Neke zene su i gore prosle od mene.Faketu su,na primjer,strasno tukli i mucili,CIGARETE SU GASILI PO NJENOM TIJELU,PO STOMAKU,PO DOJKAMA.
Svasta su nam psovali,a najvise balijsku i tursku majku,govorili su nam kako cemo radjati junake cetnike,kako vise necemo radjati Bosnjake,kako u Foci i u Bosni vise nece biti Bosnjaka,jer ce u Bosni sve biti srpsko.Pjevali su cetnicke pjesme u kojima su nas vrijedjali,a velicali svoje srpstvo,a posebno Slobodana Milosevica,Mladica i Karadzica.
Mnoge stvari koje su se desile u sali nisam ni mogla vidjeti,jer su me cesto izvodili.Kad bih se vracala sa cetnickih orgija,onda bi mi starice,nene,pricale sta se sve desavalo dok mene nije bilo u sali.Jednu vecer bila sam u sali,kada su cetnici pucali u plafon.Malter je padao po nama i nasoj djeci...
Razmisljala sam i o samoubistvu,jer to sto su nam cetnici cinili vise se nije moglo podnijeti,ni psihicki,ni fizicki...
Jednog dana smo nas sest zena trazile da nas odvedu komandantu da ga pitamo moze li se ista na bolje promijeniti.Htjele smo da mu kazemo da su nam djeca gladna i da nam puna dva dana ne donose da jedemo...
Sutradan je dosao DRAGAN GAGOVIC.Znam mu ime po kartici koju je nosio na bluzi.Rekao je da nam on ne moze nista pomoci i da ne zeli da zna za nas.Govorio je da nas on ne moze spasiti jer to KAO TURCI,BALIJE NE ZASLUZUJEMO,DA MI MORAMO NESTATI KAKO BI BOSNA I HERCEGOVINA BILA PRIPOJENA VELIKOJ SRBIJI.
Ipak,zahvaljujuci nasoj armiji i njenoj snazi,zahvaljujuci"Crvenom krizu",novinarima,radiju i televiziji,za nas se saznalo i docekale smo razmjenu i to tako sto su za nas civile nasi iz Sarajeva dali zarobljene borce-cetnike.
Dva-tri dana prije nego sto cemo biti razmijenjene,dosao je cuvar,ne znam mu ime,i rekao da se strpimo jos nekoliko dana,jer cemo ici brzo u razmjenu ali da ne govorimo da nam je on ista rekao o tome.
Onda je jedno jutro dosao jedan cetnik i rekao nam da se spremimo,da ce nam DRAGAN GAGOVIC izdati potvrde kako bismo mogle izaci i da ce nam osigurati autobuse da nas odvezu.Nismo im nista vjerovali.Izmedju sebe smo govorili da ce nas sigurno odvesti negdje,pobiti i baciti u Drinu,kako su to inace radili s mnogima.
Medjutim,polovinom avgusta 1992.godine,dosao je cetnicki cuvar i rekao da uskoro autobusi dolaze po nas i da izadjeno napolje.Dosao je DRAGAN GAGOVIC i izdao nam potvrde.Tu smo cekali do dva sata poslije podne.Dosla su dva autobusa.Cetnici su tu doveli i zene koje su bile zatocene po kucama koje su oni,navodno,cuvali i smjestili ih u autobuse zajedno sa nama.
Odvezli su nas do vojnika UN-a koji su nas svojim vozilima otpratili do Sarajeva.
Post je objavljen 10.04.2007. u 15:05 sati.