Marketing
jebu me svi u zdrav mozak...
Lezim na krevetu I neznam sta da radim… poludjet cu… neke stare uspomene mi se vrte po glavi… sretna sam I tuzna u isto vrijeme… nikad zadovoljna…
Uhvatilo me razmisljanje o jednoj osobi… jednoj osobi bih voljela reci neke stvari koje sam mozda trebala odavno… ali ne mogu… tu stoji jedno pitanje… da li je vrijedno riskirat… svi su mi govorili tko ne riskira ne profitira… no dali je vrijedno izgubt nesto vrlo vrijdno zbog svojih nelagodnih osijecaja… imam sve sto sam pozelila od te osobe ali opet mi nesto nedostaje… mozda zato sto smo bili nekad nerazdvojni a sad smo lila… ili mozda zato sto ta osoba neispunjuje moje zelje I ocekivanja ili mozda zato sto sam totalno u klinac otisla…
Frendica mi je rekla da je mozda bolje da kazem, ali da opet mogu povrijedit dvije neduzne osobe… sto vise pokusavam naci neki izlaz iz ove velike guzve sam pronalazim sve teze I vece zamke koje me doslovno odvajaju od te osobe… vrlo mi je vazna ta osoba… mogla bi dat cijeli svoj zivot za nju… kad bi sam nestala iz mog zivota mislim da bi svi moji osijecaji nestali osim mrznje, bijesa, tuge… ali mozda kad bi I nestala mozda bi se vratilo sve na staro kao sto je bilo prije par mjeseci kad je moj zivot bio na velikoj zelenoj grani… kad je moj mozak bio stabilan za razmisljanje o tezim stvarima (kemija) I kad je moj mozak bio stalno u nekim kalkulacujama (matisa, novac) a ne kao sad prepuna starih, teskih I bolnih uspomena… sva ona zajebancija, neko vece prijateljstvo… prijateljstvo iznad svih mogucih… kada je ta “ljubav” rasla I rasla… jedom je samo utisana, nikad nije nestala… koliko god se ja trudim doci do nekog pametnog nacina da predem preko svega toga dodem do jednog raskrizja ne kojem neznam dal da skrenem lijevo (reci!!!) ili desno (to ti nije pametno, prezivjet ces)…
(to the left, to the left… to the left, to the left.. to the left, to the left… everything you own blast to the left…)
jos uvijek razmisljam I nemam pametno rijesenja… u jednom trenu mi dode da kazem samo odjebaus od mene… a pak u drugom trenu trazim malo topline I ljubavi… na nekim stvarima toj osobi ful zavidim… pozelim biti poput nje… biti ta osoba… zivjet taj zivot… skuzit zasto je svaki zivot laksi od mog…
“Samo živimo iz dana u dan
i svaki san davno nestao je izbrisan…
Koga da pitam brate, tko će mi dat odgovore
reci bilo šta osim da je moglo biti gore!!!”
mislim da mi nije pametno zadrzavat vas vise, a pogotovo ne s ovim glupostima idem ja... pusa sve vas volim... SALJEM JEDNU VELIKU PUSU BAD KITTISICAM 
A SAD PUSA I VAMA...
Post je objavljen 10.04.2007. u 00:03 sati.