Marketing
od danas ex vegetarijanka
Baš sam htjela pisat o temi zvanoj vegetarijanstvo kad ono, na naslovnici iskrsne članak.. ma nema veze. Moja tema je nešto drugačija.
Pa ovako, prije.. ajde pa biće ad negde godina dana ja odlučila postat vegetarijanka i to onak odlučno. Bilo je pokušaja i prije al nisam izdržala bez paštete (Gavrilović, se razme)! I ajde prije odlaska na more ja tako odlučila da ne jedem meso više. Nisam htjela ni ribe al bilo je nezamislivo bit samo na povrću iako ga, gotovo sve jedem onak, s guštom. A nisu mi vjerovali mislili su da budem popustila, a ja se nisam dala. Kak je vrijeme prolazilo meso mi je sve manje falilo. Imala sam svoje povrće i ribu (koje sam se također pokušala odreći al ne tak odlučno.. a šteta). Dva-tri mjeseca kasnije su mi starci počeli govorit kak nije dobro kaj sam vegetarijanka zbog toga kaj sam u razvoju, a meni sasvim okej bilo. Bila sam nasmijana stalno i nije mi falilo apsolutno niš. Ljudi kad su me ponudili s nečim mesnatim, lijepo sam odbila, oni pitali zašto odbijam ja im objasnila. A bilo je svakakvih reakcija. Više pozitivnih iako su mi znali reć: a kaj glumiš? Meni to sve onak; u jedno uho nutra, kroz drugo van.
Sve dok ne dobijem stručno mišljenje, nisam marila. Mislila sam: a kaj, baš oni znaju kaj je oke za mene.
Pred tjedan dana morala sam na cijepljenje jer sam bila bolesna na dan kad su se cijepili u školi. Moja mama, ne bi bila moja mama da nije pitala školsku doktoricu (mislim da se to ne veli tak al oke) koje su posljedice mog načina prehrane. I teta doktorica je rekla (na svoj smiješan način… hihi…) da se može dogodit da prestanem rasti (ja? A tako mala…), može biti da neću moći roditi kad se jednog dana na to odlučim, što i nije tako loše jer sad s svojih 15. godina to ni ne namjeravam, posvojit ću malog i malu iz Afrike il tako neke zemlje 
iii ovaj, mogu bit slabokrvna. Oke, uplašila me i priznajem, počela sam razmišljati da prestanem i vegetarijanka postanem, kak je rekla doktorica, barem kad budem donekle samostalna, sa 18. ali onda, nekoliko dana kasnije mi je počela curit krv iz nosa i to onak.. nije htjela prestat. Prije u životu mi se to samo jednom dogodilo. E tad sam se uplašila. U tri dana mi se krv spustila 4 put. Hah.. bila vani s curama a kad ono krv počela. Ajme, katastrofa.
Uskrs je moral biti dan D. cijele sam noći razmišljala i došla do zaključka da ipak moram jesti meso, barem malo ako hoćem bit zdravo i veselo dijete. Ustala ujutro, sve super… došla za stol, uskršnji doručak već me čekao. Na mojem tanjuru šunka! Gledam ja u face mojih ukućana, a svi oni kao da nešto očekuju od mene. Nisam mogla, rasplakala se i bogu hvala, ne pojela meso. Plakala sam cijelo jutro al oke, barem sam imala razlog. Svima je njima bilo lako reći: jedi meso.
A ne znam kolko bi njih to moglo napraviti da su bili na mojem mjestu. Mama me gledala ispod oka, a ja njoj onako: sutra ću jesti. Sigurno! Skuhaj mi špagete bolonjez i jela bum!
Skuhala je. Za ručak sam ostala gladna, nisam mogla. Mislim, sorry ljudi al još ću protegnut ovu priču :)
I tako ja cijeli dan bila gladna, mogla sam uzet nešto šta nije meso al nisam.. ne znam. Ne zanm zašto. Sad podvečer mi je dojadilo i kad su se moji starci, teta i bratić trpali s šunkom i ja htjela neš pojest. Stara mi po 100 put rekla nek si uzmem ovo od ručka i ja stavila na tanjur. Odišla sam van na terasu i u miru al opet teška srca pojela. Tako! Od danas više nisam vegetarijanka. Teško će biti jesti nekaj znajući da je nekad imalo glavu al jest ću samo kad bude nužno. Kad se krv opet spusti :(
Post je objavljen 09.04.2007. u 21:06 sati.