Upravo se vratih iz lipe nam i ravne Slavonije,kako je prekrasna.Pomalo razbistrih misli,ali još to nije to,nemam snage za dalje.Dogodile su se neke neobjašnjive stvari koje ne mogu objasniti samoj sebi,jednostavno ne mogu...Znam da sam pogriješola i znam da ja nisam u pravu,ja to znam.Samo ko zna šta je meni zuknulo u glavu.Bila sam u Vinkovcima,Vukovaru,na Ovčari,u N.Gradiški,u Oprisavcima i baš sam se umorila.15km kolona na ulazu u Zagreb...Katastrofa je bila vratiti se kući.Vidjela sam svoju baku Milu koja ima 92 godine,ajme kako izgleda...super,hoda,priča,bistra je,ma ludnica potpuna...Morala sam se maknut,jednostavno sam morala.Sad već plandujem kud ću opet zbrisat...Jednostavno ne mogu bit u Zg-u,sve me to muči...Teško mi je sjest pred ovaj komp,teško mi je i pisati ovaj blog jer to je bio moj sretni blog,ma sve mi je teško i kako bi moji Šokci rekli mrzi me to...
Baš mi je zlo od svih situacija i ljudi isvega.Baš mi se sve skupilo i najrađe bi pobjegla.Eto moja sestrična ide u Finsku tek tako,mijenja život jel joj je sve dokurčilo,kupila je kartu,finski naučila i boli je ona stvarca.E,da bar tako mogu i ja...A trebam se odškolovat,a trebam sve složit u životu vrime mi je.Najrađe bi sve poslala u pizdu materinu i aj bok...Bez frajera,bez ljudi,samo odmor od života.A nebudem ništa od toga.Ovog volim,boli me ova situacija i najrađe bi plakala i cvilila po cijele dane,ne znam kak ću živjet bez njega jer znam da je on onaj pravi,a gle sad ovo...Ajme,jadna mi majka kaj sam napravila........................................................................................................
A bogati,sve će možda bit bolje,neznam.rekla sam mu da ću se javit i javit ću se,sutra...Ne mogu danas,boli me sve.Idem leć i spavat odmah,nema me za nikoga i točka.Laku noć...
Hm,da,gluposti....
Post je objavljen 09.04.2007. u 20:35 sati.