Znam da je vrijeme za novi post, al neznam o čem da pišem, možda o tome da sam prošao pokraj kuće Halida Muslimovića, ili o tome da se priča da Olivera ostavnja Đoleta.....
Sve u svemu....
Kuću (tj. vilu) Halida Muslimovića sam slučajno vidio kad sam išao u Prijedor. Ipak jedino što sam vidio bila je mlada djevojka u bijelom kućnom ogrtaču, koja je stakjal na balkonu, prava opasnos za glavnu cestu. No to i nije toliko važno, ustavari sam mislio pisati o prometnom kaosu u Prijedoru, to je prava džungla, ma kakav Zagreb i njegova špica. Ovo je čisti kaos, neznaš kud ideš kojom trakom, a kolone iz svih smjerova po kilometar, a centar grada.... Semafori imaju ali su mislim zadnji put radili početkom 90-ih....
Sad malo o Đoletu, čitam da ga žena ostavlja i imam samo reći:
Olivera
Na pragu svojih dvadesetih
bio sam laka roba,
bile su moderne barabe onih dana.
Ne želim svega ni da se setim,
hteo sam, eto, sve da probam,
zvalo me zabranjeno voće s raznih grana.
Sad žalim, da,
al' šta sam znao ja?
Ti si bila jos devojčica.
Leteo je kao leptir tvoj čuperak.
Drugi bi sve
imalo smisao,
drukčije bih život disao
da sam znao da postojiš Olivera.
Možda sam a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao,
možda smo zajedno iz voza negde sišli?
Možda si sasvim blizu bila,
ulicom mojom prolazila
i možda smo se na trenutak mimoišli?
Sad žalim, da,
al' šta sam znao ja?
Ti si bila još devojčica,
daleko od oga oka i mog pera.
Drugi bi sve
imalo smisao,
ne bih svakoj pesme pisao
da sam znao da postojiš Olivera.
Drugi bi sve
imalo smisao,
ja bih iz te gužve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram.
Znao bih gde
da sebi nađem mir,
skrio se u tajni manastir
i čekao da ti odrasteš Olivera.
Post je objavljen 09.04.2007. u 13:50 sati.