Pregled posta

Konichiwa!I'm baaaack..... :D

E,verovali ili ne,evo mene opet!Skroz sam renovirala blog,i sad nastavljam da se bavim njime,posle visemesecnog odsustva(gomennasai...please forgive me!).Zakljucila sam da sam malo smorila sa proslom pricom,i nije mi vise zanimljiva za pisanje,pa je verovatno necu nastaviti,jedino ako neko to zeli.Ovo je sada jedna “kratka”prica,za koju mislim da mi je mnogo bolje uspela.Moze da ostane samo ovako,ali ako hocete mogu da smislim i nastavak!Vi birate.A sad navalite na citanje i komentarisanje!Zazelela sam vas se svih,nadam se da me niste zaboravili za sve ovo vreme koje nisam pisala.Uzivajte!
Sesshomaru je savrseno mirno stajao na ivici provalije i zurio u horizont nad kojim su se rojile zvezde.Nikakav zvuk nije dolazio od njega,cak mu je i disanje bilo potpuno necujno.Vetar bi povremeno zahucao i zaleprsao levi rukav njegovog kimonoa koji je zahvaljujuci Inuyashi visio bezivotan i prazan.Iako je bio zagledan u daljinu i naizgled izgubljen u mislima,bio je skoncentrisan i spreman na skok,kao i uvek.Jos pre nekog vremena cuo je tiho pevusenje koje se kretalo u njegovom pravcu.Neka glupava ljudska devojka,sudeci po mirisu.Miris,kao i pesma dolazili su iz sume.Uskoro ce izbiti na cistinu i videti ga.Sta god da uradi,smesi joj se ista sudbina-smrt pod njegovim kandzama.Nije cak bio ni pretereno gladan,jednostavno nije trpeo tu uzasnu,prljavu ljudsku rasu.Onda mu je Rin pala na pamet-ni sam nije znao zasto ju je ostavio u zivotu,devojcica je prosto odlucila da ga prati gde god da krene,i on nije imao nista protiv.I taman kad su mu se misli udaljile od devojke koja se priblizavala,zacuo je kratak iznenadjen uzdah iza ledja.Polako se okrenuo da bi je pogledao.Nije morao da zuri,osetio je njen strah u vazduhu,ne bi se pomerila ni da jurne na nju.Polako je okrenuo glavu i pogledao je u lice.Zacudjeno je ustanovio da joj lice,iako je ocigledno bila paralizovana od straha,nije odavalo nista osim iznenadjenosti.Sirom otvorenih ociju,gledala ga je skoro hipnotisano.A i bila je prilicno lepa...vrlo lepa,zapravo.Zamalo nije zatresao glavom na ovu pomisao,ali je ipak uspeo da odrzi svoju hladnu i rezervisanu fasadu.Mozda je ipak nece ubiti istog trenutka.Zainteresovala ga je,i time nesvesno kupila sebi bar jos nekoliko minuta zivota.

Zakoracio je ka njoj gledajuci je u oci.Ustuknula je;videlo se da drhti.Ipak se uplasila,pomislio je i skoro da mu je laknulo.Prisao je polako,a ona je samo stajala i gledala ga,kao prikovana njegovim pogledom.Stao je pred njom,digao joj bradu kaziprstom i palcem i zagledao joj se u oci.Bile su zelene i bistre,i izuzetno lepe.rumenih usana i obraza,duge svilenkaste kose crnje od ponocnog neba iznad njih,bilo je tesko poverovati da je ljudsko bice.Malo je popustio stisak i na sopstveno iznenadjenje upitao:”Kako se zoves,devojko?”.”Ch...Chidori..”izustila je bez daha,koliko je plitko disala od prestravljenosti.Kliznuo je kandzom preko njenog belog vrata i nastavio”Mogao bih da te ubijem pre nego sto trepnes,znas li to?”.Samo je kratko udahnula i uputila mu zbunjen pogled.
Imala je vitak,labudji vrat,mogao je da ga obuhvati jednom rukom.Zagledao joj se joss jednom u oci,i zastao,nesiguran sta da radi,i dalje joj drzeci vrat.
U tom trenutku se potpuno neocekivano zacuo lepet krila i uzasno krestanje iznad njih.Ogromni gavran-demon krvavo crvenih ociju im se priblizavao munjevitom brzinom.Sessi se u trenutku okrenuo i bio spreman za borbu,pustajuci Chidori i zaboravljajuci na nju.Pticurina se srusila na njega svom svojom tezinom kojom bi mogla da zdrobi slona,ali ne i Sesshomarua.Oslobodio je se,skokom u vazduh osmotrio situaciju,i posto je zakljucio da pticurina nije vredna ni jednog zamaha Tokejina,stustio se na nju i rasporio je svojim otrovnim kandzama.Omamljen iznenadnim oporim smradom krvi koji se sirio oko lesine,uspravio se i pogledao oko sebe,ne bi li bolje osmotrio okolinu posle borbe,u kojoj nikada nije imao oci ni za sta drugo osim za protivnika.Nista se nije bitno promenilo osim jedne stvari-devojka je nestala.”Pametna je,pobegla je na vreme”pomislio je.Nije sebi zeleo da prizna da bi voleo da zna u kom je pravcu otisla.Bacio je joss jedan pogled na telesinu kraj svojih nogu,ali mu vise nije bilo ni do vecere.Okrenuo se i nestao u noci,iako je u mislima joss dugo bio na proplanku.
Chidori se zadihano naslonila na jedno drvo,i pokusala da dodje do daha.Nije vredelo.U zivotu nije toliko brzo trcala,a pogotovo ne kroz sumu,pokusavajuci da izbegne rupe i polomljeno granje u senkama.Bila je na drugoj ivici sume,i nekih stotinak metara ispred sebe videla je svoje selo.Imala je dovoljno zdravog razuma da pobegne sa onog proplanka cim joj se ukazala prilika,kad su dva demona pocela svoj krvavi ples.Ipak joj se,i protiv njene volje,lice prvog,onog sa srebrnom kosom,ponovo i ponovo pojavljivalo u mislima.Zatresla je glavom u zelji da odagna takve misli.Jwedno je sigurno,nema vise nocnih setnji po sumi,bar za neko vreme.A srebrnokosi demon moze slobodno da je potrazi ako hoce,ona sama sigurno nece traziti jos nevolja.
Eto to je to,hope you liked it!


Post je objavljen 08.04.2007. u 22:42 sati.