Recimo, tetka sam. Jesam. I sad, kao tetka treba bit uzor. Najbolje od najboljeg. Autoritet (neš ti autoriteta). Blještavilo od autoriteta. Kvaliteta od kvalitete. Uzor mladim snagama.
I dobro. Tetka ko tetka. Aj pročitaj povijest. Pročitala sam. Aj, da te pitam. Aj. Moš mislit. Da ja ispitujem povijest. To mi je oduvijek bio san. Da se konačno nađem sa druge strane katedre. Sa druge strane učeničke klupe. Uzbuđenju mom kraja ne bijaše. Da ja pitam! Drhtali su mi žuljeviti dlanovi od silnog uzbuđenja. Pa se primim udžbenika. Onako, plašljivo. Kako ću sad ispitivat? Pa još stari Rim: od republike do carstva. Erm. Valjda će bit odgovora u tekstu. Progutah imaginarnu knedlu u grlu i odvažih se propitkivat.
Sjedaj za stol, ajde, viče tetka (odnosno, ja, dabome). A ona (nećakinja, jelte), vuče se, libe se ko da sad treba na traktor sjest i opandrljit kakvu njivu uzduž i poprijeko sa zavezanim očima. Ma neee, sve znam. A kad čuje ovu frazu tetka (ja, op. a.) joj dobiva apoplektične fraze. Sjedaj, šuti i odgovaraj samo kad te pitam! I fino zasjedosmo. Onako autoritativno se meškoljim i komodam. Sve mi nekako žao što ne nosim naočale, pa da mogu još bolje odglumatat staru, mudru sovuljagu. Umjesto naočala držim udžbenik onako udaljeno od sebe, kao, mučim se vidit što piše. Kobajagi. Uživam u novoj ulozi ko svinja u mokrom blatu.
Došo trenutak da se sladim. Koji čekah već otkako pođoh u prvi razred. Da pitam. Ahem, a šta sad pitat?? Sva sreća da su udžbenikopisci mislili i na šamaute (vrsta redikula) poput mene i ostalih tetki svijeta, pa su na kraju svakog teksta sami ponudili par pitanjaca. Dakle, ne trebam brisat papirnatom maramicom krupne graške znoja sa čela neznanja. I sad ide paljba (tetka sa autoritativnim, a istovremeno blagim i milim glasom): što je trijumvirat? Što su robovi? Tko je bio Oktavijan? Istovremeno tetka šaca očima zadati tekst da nađe odgovor i da se odmah može počet pravit važna kako tetka zna. Aha, Oktavijan, uf, tu je, dobro. Robovi?? Teglili su nešto, ajde, to ne moram ni gledat. Gladijatori?? Sve što mogu smislit jest Russell Crowe u akciji.
Mulja se. Brljezga. Nekoncentracija vlada. Meni pjena na usta ko bijesnoj lisici. Marš natrag čitat i ponavljat, opet te pitam sutra. Sve ću vas tamo podavit ne budete li znali, iš! Nema šta, tetka najbolje zna!
Ko bi bio učitelj, majke ti božje???
Post je objavljen 08.04.2007. u 15:02 sati.