Cijeli dan hodam po gradu, i osjećam se skroz glupo...
Ne znam ni što tražim.
Ni zašto.
Srela sam kolegu s neviđenog učilišta, i pozvao me na pivo u Puknuti bubanj, ali sam mu rekla da ne mogu jer imam posla. Naravno da me pitao kakvog posla, čarobnjaci moraju sve znat. A kvragu i ja sam jedna d njih...
I šta, rekla sam mu da tražim tamnog čovjeka.
"Tko je to?" pitao je. Rekla sam da ne znam. On se namrštio i rekao da previše listam knjige o duhovima iz kutije, i da se odmorim malo. Još jednom je pitao dal hoću pivo, jer ako sad već viđam duhove, onda možda poslije par piva neću. Ali držala sam se svog plana, nać ću ga pa makar mi trebalo tjedan dana.
Nakon tjedan dana odustajem.
I da, nekoliko puta sam već vidjela nekog tipa sa tepihom prebačenim preko ramena.
Stvarno ne znam tko hoda po ulici s tepihom, i nisam ni saznala jer mu uvijek glava nekako završi iz tepiha, tako da ne vidim lice. Sigurno je neki čudak. Uostalom, možda je to onaj isti koji mi je zgazio nogu, i ovaj je imao oklop na sebi.
Bolesnici, što sve ne hoda ovim gradom.
Samo bogovi znaju čemu oni služe.
A i oni su vjerojatno zbunjeni.
Post je objavljen 07.04.2007. u 22:00 sati.