Senzacionalno, originalno, ekskluzivno, neviđeno. Saznajte napokon zašto u lijevom kutu piše: Nitko ne zna gdje bijaše 45, a zatim su uslijedile i 56, 63, 67, 75, i godine se nizaju. Pluseve ostvaruje jednostavno bivanjem. tajno oružje: jednostavno Ljač!
Sa dopuštenjem autora, prenosimo njegov dnevnički AUTENTIČNI zapis one večeri prije sljemenjarenja. (Fl3go)
Divljanja od 16.3.2007.
Pa smo išli na K..grgu. Pa smo (M.K., Vnadro i ja) landrali okolo cijeli dan i pili pivu. Pa smo mi išli na Bartoka (2. koncert za violinu), a Vnadro je išel nekim likovima nekaj improvizirat na flauti za saundčrek za predstavu. Pa smo se opet našli pa išli (naravno) u Konzum po vino. Pa je Vnadro i ukro dijetalnu čokoladicu od borovnica koja i nije bila čokoladica nego same prešane borovnice. Pa smo se na Tomislavcu opili kak spada. Pa se javio Megnat da dođemo u Funk. Pa smo bili na Trgu kod Bana, a ja sam gađo M.K.-u bocom plastične vode, a ovaj luđak ga je gađo bocom (nasreću popijenog) vina, al je ova završila o stup od tende. Pa su dva murjaka z beretkama krenula spram nas, al im se valjda nije dalo trčat. Pa smo mi pobegli gore prema Katedrali, ali se nije dalo ni nama, pa smo se odma spustili niz ulicu ispod Dolca (nedanje trčanja je prevagnulo spram relativno male vjerojatnosti posjete Petrinjskoj). Pa smo išli na Dolac pišat, ali nam to nije bilo dosta pa smo morali i srušit pokoji štand. Pa su izletili neki dežurni smetlari da se oće tuć. Pa smi mi laganim korakom diplomatski se povukavši produžili do Funka te se pridružili Kolektivu. Pa sam ja zašprehaval neku curu (iz Kolektiva?) i njenu frendicu iz Slovačke, te nahvalio porno-produkciju otadžbine joj. Pa je M.K. kreko Diddyu da mu da Kripkeovu knjigu o Wittgensteinu kaj ju je ćopil na Sebri, inaće će mu tako ... curu da će joj .... biti tako ... da ju njegov ... više neće moći zadovoljiti. Pa mu je ovaj reko da bu mu donjel (!?). Pa je Kolektiv kolektivno otišo doma spavat (u 1 (jedan) sat – pa tad se tek u disko izlazi!!!) i time dokazo svoj ukurcubitak. Pa sam ja u Ilici oblježio (vau!) vrata ne tako davno otvorenog delikates-šopa jer sam bio isprovociran skupoćom vina u njem. Pa smo zabrijali da idemo u Jabuku. Pa smo M.K. i ja dok smo se penjali gore zabrijali na treći stavak Beethovenove Mjesečeve sonate kaj je totalni punk pa smo si ju obojca pustili na mp3ju na slušalice i (neusklađeni, bez sluha, bez glasa, bez mozga, al s puno CH3CH2OH) derali se ful kakti ko fol "pjevajući" ju dok smo išli gore. Pa se dotični (ne Beethoven) pijan skotrljo niz padinu s puta dolje do ceste i to tak da je radil kolute unazad (ko na tjelesnom, fakat!). Pa nas je puklo da skotrljamo par balvana kaj leže u šumi uz put dolje na stazu. Pa smo skužili da je upad dve banke po bulji – "ma rekoh zajebi! hehehehe". Pa smo išli doma na tramvaj, al koji je bio pun punkera al onih fakat sa kožnjacima i šiljcima baš ful. Pa sam ja zabrijo da im sad idem objašnjavat kak sam ja zapravo pravi punker, što sam i uspio jer sam znao sve bendove i odma su nam dali pit vina (još malo prije spavanja), a M.K.-u su prozvali Nikola Tesla. Pa je ovaj jedan išo uspoređivat punkerskost svojih marti naspram mojih koledžica, valjda na štetu potonjih. Pa sam ga ja moro opovrć nabivši šuzom staklo od vrata od tramvaja pa je ovo cijelo ispalo van (što nisam ni znao da se može, pogotovo koledžicom, i nije mi bila namjera, jebomepasakje, al je svejedno izgledalo totalno kul i nije mi bilo žal a i dali su mi još vina). Pa mi je ovaj jedan raskopčal košulju i poderal potkošulju da zgledam punkerskije. Pa sam došel s njima u Prečko i izašel i skužil da sam ostavil fascikl u parku (bil je na kraju u Konzumu) pa sam se presvukel na stanici i rješil se potkošulje, pa zapičil što tramom što nogom natrag do Tomislavca i puštal si i pjeval cjelo vrijeme Bad Religion jer je bil prazan grad, a kad sam se vraćal doma vozil sam se z radnim narodom koji je već išel na posel, i osjećal sam se pravednički jer sam bil cijelu noć budan dok su oni pičkaimmaterina spavali. Dobar dan!
Ljač
Post je objavljen 05.04.2007. u 21:37 sati.