Danas ja zagrizem sendvič i kad ono pukne mi zub. TOOOOOOOOOOOOOOOOOO!!!!!!!! TOOOOOOOOO!!!! Odma sam sve nazvo dolazite kod mene, tuluuuuum. Bio sam tolko sretan. Ljudi moji pa ja sutra opet idem kod zubara. A SVI ZNATE KOLKO TO VOLIM. Odma sam nazvo zubara i naručio se za sutra u dva. I znate kaj je još dobro. Mislim da ću morat par puta ić dok mi ovaj zub skroz ne složi. ZAAAAAAKON!!!! Opet će me brusit, jebat , ribat, srat i ponovno će mi uperit onu lampu u kojoj je valjda komadić sunca ugrađen, i opet bu me ta lampa šorala direkt u bulju. Toooo mi daj. TO MI DAJ! Jedva čekam čekam čekam i čekam. Noćas opet neću moć spavat od uzbuđenja. Da me je bar naručio za dva u noći, al jebiga ipak me je naručio za 14h popodne, sutra. Opet će me morat tjerat van iz ordinacije a ja se opet neću dat.
Već sam u zadnje vrijeme smišljao neki razlog samo da odem zubaru. Mislim si da nekog sprovociram pa da mu sam zube namjestim da me kresne po zubima, ali ipak nisam. Dobar sam ja znate. Pa sam si zube prije spavanja mazao sa šećerom umijesto pranja, i još bi na tako namazane pojeo velku čokoladu. Sam da se što više pokvare, da mogu kod zubara. Kad ono jedan zub se na prirodni način sjebo. Jedva čekam.
Daj ak se vama koji put neda ić zubaru, javite mi se i dajte mi knjižicu da ja odem umijesto vas. Ste čuli? Nemojte me sjebat i zaboravit tad.
Ja idem zubaru sutraaaa, a vi nejdete, traananananana naaaaaaaaaaaaaa.
Pozdravljam vas i idem sad grickat Slatku tajnu sa ovo malo zubića puknutog što je ostalo, tako da šteta bude što veća pa da duže budem kod zubara sutra.
Post je objavljen 05.04.2007. u 01:23 sati.