Iv 13,21-30.36-38:
Rekavši to, potresen u duhu Isus posvjedoči:
"Zaista, zaista, kažem vam: jedan će me od vas izdati!"
Učenici se zgledahu među sobom u nedoumici o kome to govori. A jedan od njegovih učenika
- onaj kojega je Isus ljubio - bijaše za stolom Isusu do krila. Šimun Petar dade mu znak i reče:
"Pitaj tko je taj o kome govori." Ovaj se privine Isusu uz prsa i upita: "Gospodine, tko je taj?"
Isus odgovori: "Onaj je kome ja dadnem umočen zalogaj." Tada umoči zalogaj,
uze ga i dade Judi Šimuna Iškariotskoga. Nakon zalogaja uđe u nj Sotona.
Nato mu Isus reče: "Što činiš, učini brzo!" Nijedan od sustolnika nije razumio zašto mu je to rekao.
Budući da je Juda imao kesu, neki su mislili da mu je Isus rekao: "Kupi što nam treba za blagdan!"
- ili neka poda nešto siromasima. On dakle uzme zalogaj i odmah iziđe. A bijaše noć.
Kaže mu Šimun Petar: "Gospodine, kamo to odlaziš?" Isus mu odgovori:
"Kamo ja odlazim, ti zasad ne možeš poći za mnom. No poći ćeš poslije."
Nato će mu Petar: "Gospodine, a zašto sada ne bih mogao poći za tobom?
Život ću svoj položiti za tebe!" Odgovori Isus: "Život ćeš svoj položiti za mene?
Zaista, zaista, kažem ti: Pijetao neće zapjevati dok me triput ne zatajiš."
***************************************************************************
Sablasne sjene maslina počele su opet svoj ples pred Judinim očima
i on pokri lice dlanovima i baci se na tlo. Kako pobjeći od tih prikaza, kamo se sakriti?
Misli su mu grozičavo letjele mozgom. U jednom trenutku učini mu se da nije ovdje sam.
Suspregnu dah: da, čuo je tihe korake. Naglo se podignu s tla i nađe se okom u oko
– sa Šimunom.
- Oh, uzdahnu jedva čujno, kojena popustiše i on pade pred Šimunove noge.
- Juda ustani, ovdje je sve svršeno .
- Ne - jeknu Juda – ne! Ne mogu, ne mogu ! Izdao sam krv nevinu!
- Pusti sad! On će ti oprostiti, On je Bog...
- Ne može mi oprostiti! Šimune, ja sam ga izdao!
- I ja sam ga izdao...
- Što to govoriš?
- Da, Juda, ja sam ga zatajio, rekao sam da ga ne poznajem, iz straha za svoju glavu!
- Šimune, ti...
- Istina je! Dogodilo se kako mi je prorekao. Ali On mi je oprostio.
Oprostit će i tebi.
- Ne, ne! Nije to isto. Radi mene je pošao u smrt, ja sam ga predao na smrtnu osudu...
- Juda, pošao je u smrt radi svih nas. I radi tebe i radi mene i radi svih, cijeloga svijeta.
Osjećam da time nije sve svršeno.
- Kako nije sve svršeno? On je umro, a smrt je svršetak.
- Ne i za Njega, jer on je Bog!
- Što hoćeš time reći? Misliš da bi se mogao opet vratiti među nas?
- Ne znam! Ništa ne razumijem, ali osjećam da to ne može biti kraj.
Ja vjerujem da je On Sin Božji i zato ovo ne može biti kraj.
- Šimune, ako se On ponovo vrati... kako bih mu mogao u lice pogledati?!
Ne, to ne bih mogao podnijeti...
- Juda, zaboravljaš da On prašta...
- Da, ali ne takvima kao što sam ja!
- On ne pravi razlike među ljudima kao što to mi činimo.
Zar si zaboravio baš sve što smo doživio dok smo bili s Njime?
- Ne spominji mi...
- Hajde sada, već je mrak. Idemo k braći...
- Ne, ne idem, ne mogu! Ja sam izdajica, izdajica...
- Juda – Šimun mu se sasvim približi i stavi mu ruku na rame.
Juda skoči kao da ga je opekao taj dodir. Srce mu se popne u grlo,
strah ga ponovo dograbi svojim pandžama. U mozgu opet zabljesnu misao: pobjeći, pobjeći...
Juda se naglo okrenu od Šimuna i zaleti se u mrak. Šimun je gledao kako nestaje u sjeni maslina...
/"U sjeni starih maslina", s. M. Bonita Kovačić, OCD/
"U Judi je sa svim užasom isplivalo na površinu ono što je posvuda oko Isusa
postojalo kao mogućnost.
Nemamo nikakva razloga izdizati se iznad Jude"
/Romano Guardini/
Molimo Boga da nas očuva od puta zatajenja, izdaje i očajanja,
da nikada ne zastranimo u takvu bezizlaznu tamu!
Post je objavljen 03.04.2007. u 20:32 sati.