moj život je jedan veliki san...kad taman mislim da sam si sredila život,
imam super dečka,odlično društvo,sve se okrene...
proteklih par dana,mogu reći,bila sam jedna od najsretnijih osoba...
ali,sve se preokrenulo u samo jednom trenutku...
bila je dovoljna i najmanja sitnica i opet se sve vratilo na staro...
opet sam ja ta koja je ostavljena,koja se opet povlači u sebe...
nikad nisam bila zaljubljena u dečka s kojim sam bila,no s vremenom
se to nažalost dogodilo...kažem nažalost,zato što nisam željela
opet patiti...opet proživljavati sve one trenutke kada sam molila boga da
zaboravim tog dečka...da se ne obazirem na njegove uvrijede...ponižavanja...
no,unatoč tome što nisam željela da se to dogodi,dogodilo se...
a tada...kad sam se skroz zaljubila...kada nisam mogla izdržati niti jedan
trenutak bez njega,dogodi se ono što sam duboko u sebi i sumnjala i
osječala neki strah...ostavio me...
sada sam opet sama...ostavljena...tužna..i jako,jako povrijeđena...
jedino što mi pruža utjehu su moji prijatelji koji su uvijek uz mene i
koji mi sve učinili za mene...oni mi jako puno znače...ne znam što bih ja bez
njih...cure...puno vam hvala što ste uvijek uz mene...
puno vas pozdravljam...Jopa &Lena...hvala vam što ste uvijek uz mene...
svima koji čitaju puno vas pozdravljam i nadam se da čete mi ostavljati
komentare...
Post je objavljen 03.04.2007. u 17:01 sati.