Jos jedan vikend je prosao, jos jedan tipican vikend, jer malo toga se dogadja u nasem malom mistu, a to se moze zakljuciti i po naslovu bloga: Sve je k'o lani.
Sve je godinama isto.
Pa tako i kolektivna euforija za lokalnim nogometnim klubom, koju ja kao i vecinu stvari koje imaju rijec kolektiv bas i ne zagovaram, ali u nedostatku dogadjanja odem na na tekmu. Uvijek mogu susresti zanimljive ljude, cuti smijesne komentare i upadice i na kraju krajeva, vidit zgodnih futbalera.
O nekima od njih sam vec pisala, ali ima njih poprilicno. Posebna je prica jedna 10. Kuvali smo se prosle godine, ali nekako nismo bili na istoj valnoj duljini pa je sve ostalo na osmjesima i pogledima. U medjuvremenu je on nasao curu, ja sam se borila s duhovima proslosti ( i jos se borim, nazalost) tako da je sve palo duboko u zaborav. Do oive tipicne subote.
Sestra mi je dosla s faksa pa sam s njom i njenom prijom odradjivala tipicnu subotnju rutinu Utakmica – kava – izlazak.
Samo sta sve nije bilo tipicno.
Spletom okolnosti dosla sam u kontakt s doticnom 10. I sve je bilo OO, njegove cure nema u blizini, neme duhovine opsjedaju, lagano caskamo.
Kad odjednom evo moje sestre koja vidno pripita upada u razgovor.
I tu ja ispadam!
Zasto?
Moja sestra je u najmanju ruku atraktivna. Visoka, plava, mrsava, duhovita i koketna.
Ne zelim reci da je on bas tipican nogometas, ali sigurna sam da je tipican muskarac.
I tako oni spikaju, u roku pola sata razmijene brojeve i dogovore se za kavu i nemam pojma sta sve!!!!!!!
A ja bisna! Nije da mi je on bio nova ljubav zivota, ali to je bio udarac ravno u moj ego i moje ionako poljuljano samopouzdanje srusilo se u tisucu komadica.
Stvarno sam ku...ve srice!
Post je objavljen 01.04.2007. u 23:10 sati.