Marketing
LJUDSKI ŽIVOT NIJE NIŠTA DRUGO NEGO IGRA LUDOSTI. SRCE JE UVIJEK U PRAVU.
Prljavo Kazalište-Moj bijeli labude
I baš me briga ko te noćas vozi kući,
briga me.
I ako si i sretna ko što kažeš,
mada znam da lažeš
sve to ubija me.
Hmmm, grlim hladne jastuke,
hmmm, moj bijeli labude.
I briga me što nisi mjesec,
a ni sunce, briga me.
Al' nećeš moći preko
blatne kaljuže,
čista stić' do moje postelje.
Hmmm, grlim hladne jastuke.
Moj bijeli labude,
kad me jednom ne bude,
sve će vode, labude
da se razbistre...
I baš me briga ko te noćas vozi kući,
briga me
I ako si i sretna ko što kažeš,
mada znam da lažeš
sve to ubija me.
Hmmm, grlim hladne jastuke...
Tako san ponosna na naše vaterpoliste! A jesu pokazali Mađarima i svitu!
Imena tih junaka su Vićan, Burić, Bušlje, Vrdoljak, Kunac, Joković, Đogaš, Smodlaka, Hinić, Marković, Barač, Pavić i Bošković. Vodi ih sjajni Rudić. Igraju najbolji vaterpolo na svijetu.
Momci, svaka čast! 
Tibby bulji u Policijsku patrolu, Bridget jurca negdi vani (a tribala bi učiti povijest), dok se Lena živcira zbog Kostosa - a ostalim 3/4 mozga gleda neki dobar film. Elvis je na kompjuteru, a Mimi 100% buba kemiju... Da mi je znati koliko sam toga pogodila...
Bili Marie i Frank danas kod nas. Koliko san se na njih tužila, sada mi je lipo ža - jer su bili savršeni. Gotovo.
Onda smo išli kod Homerove mame. Dan je bija tako lip, da smo se toliko vani nauživali. Onako, sunce peče, mi igramo nogomet, zalivamo vrt, beremo cviće... Super.
U meni se ponovno događaju neke borbe. Tako su duboke, pune prošlosti, a nitko za njih ne zna (možda se Tibby čak sića...?) pa je teško o tome pričati. A u stvari ni ne želim o tome pričati. Opet patim iznutra...
No, niti san nesritna niti me to puno muči, samo mi zaokuplja misli kada to najmanje očekujen. A to nikako nije dobro. 
To ja zoven talentom... 
Još samo tri dana škole. Hm... Pa, veselin se, naravno da se veselin (!), ali kako ću onda viđat Pokemona?!
Zašto čujen Bridget: "Kada ćeš više poduzeti nešto?!"
A nije sve samo u poduzimanju, ima tu puno toga šta ja moran raščistiti sama sa sobom...
Ugl., da se vratin na temu: PRAZNICI! 10 dana izležavanja, šetanja, ne učenja, izlazaka... 10 slobodnih dana, 240 sati koje mogu utrošiti kako ja želin! To se zove život! Njam! 
I, još na kraju, da dodam, više mi se ne da pisati blog... sve je ovo sranje...
APRILILILIIIIIIIIIIIIIII!!!!!
Post je objavljen 01.04.2007. u 19:38 sati.