Marketing
jednom davno...
dakle ovako... ovaj post je posvečen nama dvjema, dve glavne konobarice na blogu van end onli SADISTICA & CIGANKA... odljučila sam malo pisat o tome kak smo se upoznale, kroz kaj smo sve prošle i preživjele da bi bile ovo kaj smo danas, frendice na kvadrat!!!!
bilo je to ljeto pred par godina u sabunikama... na molu sam djelila životne muke s petrom... petra nie na ovom blogu al ju jako volimo i ona je dio veličanstvenog tria 
.... i tako sam se ja skompala sa petrom koja je pak super oduvjek bila sa sadisticom s kojom me naknadno i upoznala... sječam se bila sam si bolja s petrom jer je paula stalno šalabajzala sa starim pa nikad nie bila s nama al eto došo je i taj dan kad smo nas tri po prvi put izašle van... na ninskoj ili kak se več sad zove u onom blesavom bejvoču koji je tada i ličio na bejvoč( ah to su bili dani...
) i pričale, petra je imala onaj svoj zeleni šosek i bjelu majcu, a paula u onom svom stilu, široko otkačeno i nikako šminka... iskreno meni se moja mala isprva nie sviđala, šutljiva je bila i tak i misla sam da si nebumo dobre... i onda tak malo po malo skužila sam da njoj treba malo vremena na ljude košto sam ja i ja joj dadoh rto vrjeme... nas tri smo djelile sunce, pjesak, čikove na plaži, zgodne dečke( iako nisu bili naši 
), zahebanciju, hranu, slatkače i kaj je d best brzo i sve tajne... uvjek bi poslje izlaska otišle k meni u dvorište i pričale koda smo si ono oduvjek d best... malo po malo petra i sadistica su mi postale najbolje frendice i stvarno više ne znam kaj bi bez njih... kak je ljeto završilo svima je mrak pal na oči, ko mala deca smo plakali za ljetom al ono je otišlo i ja sam se s curkama viđala malo malo, i baš je bilo koma, još i više jer osim kaj mi je i ljeto otišlo otišle su mi i curke... doživjele smo iduče ljeto, na kojem je bilo veličanstveno... kao i svako drugo aftr ol ... od tad ja i i moja mala smo si nerazdvojive... pa ono kaj sam ja bez nje?!?!? ciganka?!? neeeee!!! tu jesen sam napravila največu glupost u životu, i kaj got mi moja mala rekla ja si to nikad nebum oprostila, zaboravila još manje, al moram priznat da sam nakon tog puno stvari vidla a i naučila... vidla sam zapravo kolko smo si ja i ona dobre... ljudi moji imam milijun frendova na ovom svjetu al rjetko koji če vas natjerati na plač i to od sreče, od smjeha, rjetko ko če oprostiti ono kaj sam ja napravila, rjetko ko če uvjek nač vremena da ti stavi ruku na rame i veli mala usrala si i sad te moramo izvuč, z druge strane rjetko kog češ sanjati, rjetko kom češ dat zadnju lipu, rjetko kog češ braniti i sramotit se, rjetko kom češ dat zadnju kap pive u flaši, rjetko kog češ zagrlit i osječat se koda stvarno nisi sam... ma baljezgarim tu puno, al eto nisam pjesnik i nejdu mi tu poetske neke spikice al jedno vam mogu reč
SADISTICA & CIGANKA 4EVER !!!!!!
P.S. sadistice vovim te veji veji mač 
Post je objavljen 01.04.2007. u 16:29 sati.