e točno tako... hm.. uglavnom... pa jučer je trebao biti vilijev rođ u brnčićima..
ugl plan za jučer je bio da prvo odemo po ključ u brnčiće i onda idemo u metro pa kad kupimo sve za pit i jest se vratimo i pospremimo. odemo doma. i vratimo se u 7 na party.
ali....
uvijek taj ali... zapelo je već u brnčićima. odemo gore. do gore je u autu bilo sve ok (a u autu marino- vozi, vili, leona i ja) ugl izađemo van. kaže vili daj zovi manuelu da odemo po ključ ili ako ga baš ona ima da ga dofura. zovem manuelu. probudim ju. ona kaže ko pa ste vi zvali lika da bite iznajmili?!? ja legla. samo sam joj dala vilija. onda se on derao. a mi crkavamo pokraj njega i smišljamo dalje. već se onda vidilo da je sve propalo. ugl vili poklopi i počne paničariti- tipično. ugl zove onda lika iako je manuela obećala da će ona. ugl lik kaže ne. kao nemože se tamo više slavit. zabranili. prc. hm... "ajmo sjest u auto" reko marino... "ćemo na putu u metro razmislit o nečem drugom i dogovorit se". it tako mi sjednemo u auto i krenemo u metro. pale su ideje preluk i jog. hm... ja zapela za preluk al ok. oni kao jog je super ajmo tamo. ja zovem starog i kao on da će javit. i dobro vozimo se mi.. vili se svako malo dere i paničari.... mi ga htjeli tuć. ugl do puta tamo malo smo se zagubili... al ono ok. našli mi metro. i hvala bogu da smo došli do tamo. benzina cijelo vrijeme ono skoro na nuli. bravo. ok i mi kupujemo pit kao koliko mi imamo para. vili kaže 900. mi super. idemo i tamo kupimo prvo pive i onda krenemo prema odjelu žestoko. i šta god netko pokazao vili samo počne paničariti i pokaže na cijenu. a ono štaa ćeš. i tako ono vili kaže daj imamo još malo. pitam ja vilija jesi ti prebrojio pare uopće. on. i krene brojit. 890. pa dobro. a ja kažem a jest šta ćemo? au.. i dobro nekako smo sredili ikupili i dosta za jest. dojdemo na kasu. račun 920. hm... šta sad. ajd javi se leona ima ona još para. a vili na rubu. bilo je već oko 2 popodne. a mi bez prostora. i ja zovem tatu a on kao ja sam u rupi ne mogu ništa. zovi robota. i dobro. zovemo mi i kao sve ok ja mu objasnim i on kao može. i taman pita koliko će vas doć? a ono meni počne zvonit mob- manuela. i dam ja robota viliju. on je sve sje... i ništa ostali bez prostora. hm. vili počne paničariti. kao šta sad? kupili tu ovo od 920 kn i nemamo kamo. to je tako kad vama pustim da organizirate. a ja ono mi organizirati. ne ne. mi smo bile ispomoć. to je tvoj rođ. ajme. i ono. puko nam čips. da. i tako ja i vili se svađamo a ono leona ćopa čips. mmm da. vili pošizdi ugl. i tak sjednemo mi u auto. i ono razmišljamo. hm.. a niš. i tako žderemo ja i leona čips. hranimo marinota. a vili šizdi. pa reko dobro. i dojdemo tako do pa ono oko škurinja. i tamo saobraćajka. a vidjeli ste valjda u novinama. ugl zatvorena cesta. i ono marino kaže on bi vidio šta je bilo. neće se okrenut. vidili bi i mi. ali tko će ić. hm.. i na kraju odemo i vili i leona i ja a marino se parkira sa strane. i vidimo a isto što i novinama. i tako onda vratimo se u auto. a leona bi sjela napred ožpod svaki uvjet. i ok. al onda je krenula ona držat volan sa suvozačkog mjesta. a vili opet počne paničariti. tipično. stavi kacigu na glavu i sagne se. ne može on gledat da leona vozi i tako sagnut samo se dere- leona pusti volan!!! ali neće. i peremo po autocesti. hm da. ono benzina na nuli skoro. jedva da smo vozili. al bitno da je leona vozi. mm da. i tako sjetimo se po putu crvenog križa. hm. i krenemo u kastav. odemo do općine. kao pitat i za brnčiće ili crveni križ. i dojdemo do općine. ja marino i leona se sprdamo a vili hoda ispred. pa dobro. i dojdemo ispred i ča onda. hm. zovem ja dodicu kako je ona dobila brnčiće. ona kaže da je lika zvala. al da neće više dat. hm. ajmo mi to tete meri. ona može nam dat crveni križ. i tako išli su leona i vili išli pitat tetu meri a ja i marino smo gore pričali na mob s tonkom. kad joj marino sve počeo pričat ona je pošizdila. kaže kao dojdite u rešetare da ja vilija tučem. pa dobro. i tako dojdu vili i leona kao ne može. hm. a dobro krenemo u rešetare. sad sam ja sjela ispred. da. i tako vozimo mi. dojdemo do tonke. i tamo i i tonka i derossi i viki i zubo. pa dobro. pričamo mi. i tako. ono tonka šizdi. vili šizdi. a ja jedem. hehe. to je uredu. i tako. zove mene mama ajde lori dođi već jednom doma ručat. pa dobro. bilo je već oko 4. i tako marino odfura leonu doma pa mene. pojedem i tako onda opet dojdu vili i marino. dojde vili kao ono već lud.a ja i marinoda ćemo ga sprdat. kaže vili kao kamo ćemo ljudi očekuju tulum za dva sata negdje. pa di ću? u šumarku? a ja pogledam amrinota i krenemo mi pjevat: u šumarku skrivenom...mm da.. vili nas pogleda kao e ako vas nije briga. mislim ja odustajem. ( a prije je već 100 puta reko da odustaje. niš novo.)kaže marino kao nećeš sad ako sam vas vozao cijeli dan okolo. i onda dojde moj tata kaže kao ako neka odrasla osoba bude s vama možete možda slavit na jogu. i zove vili robota. pitaako možemo ako njegov tata bude s nama i kaže robo nije bed. super. i da onda smo išli na jog očistit malo. i tako 6 i pol mi očitimo kad ono već dojdu fece, michael i inka- ma lude cure. a ja au fak koliko je sati. idem ja se spremit. došli smo onda ja marin i ana oko 7 i pol natrag i tako bilo je još i super. sa obzirom na sve. da. ajd ono.da. ajd koliko sam se raspisala. nesmijem više tako pa ovo neće nitko čitat. al ni bitno treba meni ko sjećanje ostat. ajd pozz.
Post je objavljen 31.03.2007. u 16:09 sati.