evo, nekon dugo vremena, na nagovor frendova, idem i ja nekaj napisati na svoj blog...ovaj tjedan i nije bio tako dosadan, svašta mi se dogodilo, nije baš svašta, ali je bil neubičajen...najvažnije od svega je bio ponedjeljak kad sam došla u školu s trikilometerskim flasterom i ljubičastim okom...naravno, svi su mislili da me netko stukel, al to je bila jedna mala operacija ciste ništa više...da, i tak smo bili lijepo u školi, i jedva čekali kad zvoni za kraj šestog sata...onda smo išli u park jesti kiki bombone, pa sam ja išla kod doktora na previjanje, i tak...i onda sam skoro zakasnila na vlak, došla sam na sekundu, jaj...cijeli sam dan naravno prespavala, i tak je došel i utorak...onak, dodjem ja nekak sretna u školu kad mi mel veli nekaj groznoga...jedan super, dragi dečko se ispisal iz škole i otišel doma u sisak, zauvijek!da se rasplačeš...i dobro tak ja sva tužna bila cijeli dan, došla doma i onda na instrukcije iz fizike...moj "omiljeni" predmet...jupi...e, a onda učit latinski...divota....dobro, ne znam kaj je sve u srijedu bilo...isto sam išla na previjanje, ponovo skoro zakasnila na vlak, i onda ponovo na instrukcije...e, a četvrak sam bila užasno živčana jer smo pisali fiziku i niš nisam znala...poslje sam išla na vadjenje konaca i to me užasno boljelo, i onda sam naravno ponovo cijeli dan prespavala...o da...petak, hmhm...niš posebno...u školi je bilo dosadno kao i uvijek....ne znam...
nekak mi se čini kak smo se ovaj tjedan svi svadjali, bili malo živčani i tak....
danas idem napokon malo van, napit se, jupi...u zagreb na tribute od doorsa, i baš se veselim tome...ali, ovaj cijeli tjedan mi je totalno pokvaren zbog raziela, jer je otišel, a nije se ni pozdravil s nama....baš mi je grozno kad samo pomislim kak ga više nikad neću vidjeti, a imam mu tolko toga za reći...faljet će mi užasno, već mi sad fali....a grozno...još uvijek nemrem vjerovati...: ((((
a, dobro...iako cijelo vrijeme razmišljam o tome kak sam izgubila jednu predobru osobu, veselim se tome kaj danas idem u zagreb, kaj bum vidla seku, i žigu..i naslušala se dobre glazbe....i probat ću se napiti da barem malo zaboravim...
to bi bilo to...
ajde, ljudi uživajte mi, budite dobro, zabavljajte se, budite sretni, nemojte razmišljati o lošim stvarima, vjerujte u život, nemojte biti tužni...
evo jedna pjesmica za raziela, moj poseban frend, koji mi je i ne znajući pomogao da prebolim jednu osobu zbog koje sam užasno patila...
čuvaj mi se raziele i budi mi dobro...
It's a big blue spanish sky,
Lay on my back and watch clouds roll by.
I've got the time to wonder why,
He left me.
It's a slow sad spanish song,
I knew the words but I sang them wrong.
The one I love has left and gone,
Without me.
Now he's gone, our world has changed.
Watching a blue sky, thinking of rain.
da, ajde...pusa svima....
Post je objavljen 31.03.2007. u 11:44 sati.