Hey…evo po prvi put ja pišem neki moglo bi se reći depresivni post…ili tako nešto…ne znam zašto,ali baš sam nekako tužna u zadnje vrijeme…često razmišljam i onda shvatim da neke stvari nisam trebala napravit…ili mi bude krivo što nešto nisam napravila…burno reagiram na svaku sitnicu i tek se kasnije sjetim da sam pogriješila i da nisam bila u pravu…ali ipak rijetko priznajem svoje pogreške iako znam da to nije dobro…ali šta ću… takva sam…baš se grozno osjećam…samo se dosađujem po cijele dane…svijet mi se ruši i
ništa nije onako kako bi trebalo biti…ali to ne pokazujem…pravim se da je sve ok…de uglavnom…više mi je dosta svega…znam samo da jedva čekam praznike da se malo odmorim od svega i od svih...valjda će onda sve biti bolje…
Dosta o tome…u školi je sve ok…samo malo dosadno…de jedva čekam da odem u srednju…
svi mi već idu na živce…a neke osobe ne mogu očima gledat…a moram s njima u razred…
ma de…neću se ja zamarat takvim stvarima…još dva mjeseca i neću ih više morat trpiti…
Evo sad sam čitala neke Berine ljubavne pjesmice…i stalno slušam pjesmu Poludela…
De ja kad tako zapnem za neku pjesmu…onda ju slušam cijeli dan…sve dok mi ne postane naporna…pa ju onda više ne mogu podnijet…tako će bit i s ovom ako tako nastavim…
Često se nešt svađam s mamom i stalno sam u nekim jebenim kaznama…čak sam joj rekla da ću pobjeći od kuće…i da ću se ubit …ali onda se kasnije naravno ipak predomislim…zapravo joj samo serem…ne bi ja tako nešt napravila…al toliko me naživcira da ne znam šta pričam…
Ma de…bit će sve bolje…valjda…najbitnije je da ja imam svoju bebu kojoj mogu sve reći…bar me on uvijek sluša i uvijek je tu…šta bi ja da njega nema…
Ne znam šta da radim…dosadno mi je…opet samo visim za kompom i slušam pjesme…kod mene uvijek isto…više mi i ovaj blog dosadio…i zato ga više neću pisat…neću ga brisat zato što ga previše volim…ali neće više biti postova…do daljnjega…
Možda se opet nekad sjetim i napišem nešto…ali to jednog lijepog dana…sad mi se više ne da…
Eto to bi bilo to od mene…ajd uživajte mi do sljedećeg posta…ako ga uopće i bude…
Pozz svim blogerima i velika pusa Berički,Megici,Neli i Carici…a najveća mojoj bebi...
Voli vas Nana…
Pogledom pratiti ću te,
dodirom hrabrit ću te,
zagrljajem branit ću te,
poljupcima hranit ću te,
suzama tješit ću te,
zauvijek voljet ću te…
Ljubav su mora,
ljubav su neba,
ljubav je sve što ljudima treba,
ljubav je potok što teče iz raja,
a poljubac je putić što dva srca spaja…
Umrijet ću noćas,
zato što te volim,
da mi ljubav vratiš
jedino te molim…
uvenut ću kao crvena ruža,
jer je patnja jedino što mi život pruža…
Post je objavljen 30.03.2007. u 23:07 sati.