Marketing
vrisak u prazno
Kako sam? Ne bih znala.
Zašto? Nisam sigurna.
Jer? Jer sam zbunjena toliko da se smijem sama sebi.
Zbog? Ma zbog svega. Zbog Njega. Sebe. Kiše. Boja. Ljudi. Svega.
Dođe mi da vrisnem najglasnije što mogu. Dovoljno glasno da nešto promijenim.
Ovih dana ništa nema smisla ili ga barem ja ne vidim. Logika je, znači, stvar prošlosti.
Mene ovo doba godine inače trzne, razbudi, mijenja iz temelja. A ove godine...heh...
Mislim da je problem u meni. Možda i u kiši. Da, kiša je definitivno kriva.
Nema te zbrke koju sunce ne može riješiti. Ali ono je zakazalo pa ništa od toga.
Meni bi dobro došla neka terapija...nešto u obliku nove lljubavi, možda.
Nije obavezno, samo predlažem!;)
Zapravo, ima jedan osmijeh koji mi popravlja dan.
Ništa ozbiljno, ali to je sve što imam. Bolje i to nego ništa...jedino mi nije jasno što vidi u meni ovako zbunjenoj.
Trenutno uopće nisam neko društvo, barem ne drugima.
S druge strane, prilično se oraspoložim kad je on u blizini.
To je dobro. Jako dobro!;) Možda je on neka slamčica spasa u svemu ovome.
Bilo bi još bolje kad bi mi slamčica spasa bila u dometu svaki dan, a ne samo povremeno.
Slušam radio...čujem volim crno i crveno, volim smeđe i zeleno...
Čitam Sjenu vjetra, evo me na trećoj stranici puna dva dana.
Ljudi to zovu dekoncentracijom, složila bih se ovaj put.
Držim mobitel u ruci, sad već dobrih 20 minuta i razmišljam kako odgovoriti na jednu poruku. Njegovu poruku.
Eto nas i do srži problema!;) Nakon pola godine, sasvim slučajno uspostavljen je kontakt. Jadan kontakt.
Nije vrijedno spomena. Hoćem zaboraviti! U normalnim okolnostima priznala bi da mi srce lupa ko blesavo ali kako nas dvoje nemamo nikakve veze s normalnim okolnostima, prije ću reći da imam aritmiju nego da sam nervozna zbog njega.
Nije zaslužio da ga spominjem. Pogotovo ne sada kada postoji mogućnost da ulovim onu slamčicu spasa savršenog osmjeha i velikih crnih očiju. Svi su prije njega imali plave.
Eto promjene!;)
Idem se mijenjati, zaslužila sam.
Eto me kad pronađem smisao.
Ili kad mi dosadi vrištati u prazno.
Post je objavljen 30.03.2007. u 19:50 sati.