Marketing
Evo me
Rano sam se probudila i prebacila svoje zapakirane stvari kod Petre, ona mi je preporučala da ipak odem do roditelja vlakom kako nebi bilo sumnjivo, poslušala sam je. Vlak kreće u 9 ujutro, poslije doručka kojeg ja nisam pojela jer sam se čuvala za slatkiše koje ću kupiti u vlaku 
. Nakon doručka, kočijama s upregnutim testralima smo došli na peron na kojemu je čekao vlak (U Hogsmadeu), sjela sam u prazan vagon samo s Flekom koju sam ponijela (htjela je jesti slatkiše 
).
"Mogu ja sjesti s vama, gospodićna profesor?"- Spike me upitao.
"Možete, mladi gospodine Dark."- odvratila sam na isti naćin.
Dosađivali smo se dok nisu došla kolica s hranom 
. Uzela sam puno od svega 
(imala sam puno galeona) i to sve svalila na prazna sjedala.
"Neka gozba počne."- rekla sam imitirajući McGonagalicu.
"Žabe"- prosiktala je Fleka.
"Navali!"- rekla sam joj.
Bili smo prepuni slatkiša (Spike, Fleka i ja), pa smo zaspali i probudili se tek na peronu 9 i 3 četvrtine. Tamo sam se oprostila od prijatelja i uzela Fleku ( koja se već sama uvukla u svoj kavez), aparatirala sam se ravno u dnevnu sobu svojih roditelja (obožavam što sam punoljetna).
"Michelle, prepala si me!!!!!"- vrisnula je moja majka.
"Sorry"- ispričala sam joj se.
Zagrlila me, i tužno priopčila da mi je tata umro.
"Kako, od čega?!"- upitala sam.
"Nitko nezna, razbolio se od neke boleštine protiv koje vidari nisu ništa mogli"- rekla je.
Tužno sam se spustila u naslonjač. Mama me tužno zagrlila.
"Mama, vratit ću se u Hogwarths, dobila sam posao obrane od mračnih sila, tamo je Petra, Kod nje ću živjeti."- rekla sam.
Mama je samo kimnula glavom, razumjela je kako se osječam (hvala Bogu) i nije ništa pitala, čestitala mi je na poslu i još jednom me zagrlila na rastanku. Uzela sam Fleku koja je začudo šutjela i aparatirala se na kraj šume (ona glupa čarolija mi neda da se aparatiram direktno u Petrinu kuću. Pozvala sam Luniela, koji je došao za minutu. Tužno sam ga pogledala i pogladila ga po vratu, on me samo pogledao kao da razumije. Uzela sam Fleku i popela se na Luniela, te odjahala do Petrine kuće.
"Što se desilo?"- pitala me zabrinuto (Petra) dok je vidjela moj tužan pogled.
Pokazala sam joj rukom da želim ući u kuću, Luniel je došao za mnon. U Petrinoj kući je već bilo mjesto pripremnjeno za mene i moje ljubimce (skupa sa sijenom za Luniela ako koj put uđe unutra što je sad bio slučaj), sjela sam na svoj novi krevet.
"Tata mi je mrtav."- rekla sam i tek sad počela plakati, Petra me zakgrlila bez riječi. Luniel je stao do mene i stavio svoju glavu na moja koljena, Fleka je ispuzala iz kaveza i sklupčala do Lunielove glave. Bila sam im strašno zahvalna što su uz mene u ovakvom trenutku.
P.S. Post je malo dugačak, ali ga ipak pročitajte. Zahvaljujem ovom prilikom svima koji me čitaju i komentriaju.
Post je objavljen 30.03.2007. u 15:47 sati.