nekad se zapitam...
život
zna biti grozan...
nešto jako želimo, puno truda ulažemo, puno ljubavi....i načinimo pogrešku...
...i sve nestane...jedna pogreška je dovoljna da poništi cijeli naš trud...
i šta nam onda ostaje? što nam daje snagu da krenemo ispočetka?
Nada?
nada da će jednom biti bolje...ili da će biti ko prije....
prije da mi netko to veli bi rekao "nada je mrtva, ubili su je fašisti" i nasmijao bi se toj osobi u facu.....
...a sad je ta nada jedino kaj me drži....
Sudbina?
vjera da sve ima svoj put, da je sve određeno sudbinom, i da protiv nje nemožemo...da se jedino možemo prepustiti toj sudbini...
prije bi da to čujem se nasmijao i rekao kak je to kukavički, da se u životu treba boriti za ono što želimo, a ne prepusiti nekakvoj sudbini...
...a sada se nekak samo nadam...da je sudbina na mojoj strani...
...i osjećam se pomalo nemoćno, pasivno...i nekak se uopće ne bunim tom pasivnom sebi...
valjda mi to samo tak došlo,
al bude prošlo
PS neko vrijeme me ni bilo, odnosno bilo me je ali sam bio u nemogućnosti javljanja....neš me net jebo, pa međuispiti....evo danas zadnji međuispit,mislim zadnji za ovaj ciklus, a još su dva ciklusa u ovom semestru, dakle još deset ispita
PS2 da kaj se tiče prošlog posta- popravljeno je, niko nema bijelo
Post je objavljen 30.03.2007. u 14:24 sati.