Marketing
OSOBA TRENUTNO NIJE DOSTUPNA
Ajme šta me glava boli, jedva gledan... 
U školi je bilo, pa, hm... zanimljivo... Prvo su mi svi digli tlak...
.... aj dobro, nekako to preživjeh...
Na kemiji krene ona odozada. Do mene ima njih 10. No, ispostavi se da četvero njih, hm, fali, zatim njih petero, kada ih prozove, ustanu sa mučeničkim izrazom prilipljenim na lice: "Profesorice, ja se nisam spremija, moran ispravljat geografiju cilo prvo polugodište (ima 2), pitalo me već dva predmeta (kemija je 2. sat) i ako možete da ne upišete 1.
Kako da ne.
Mimi je moja posljednja nada. Ona jauče, ponavlja 
, a ja se okrećen prema njoj da je ohrabrim. Šta ste takvi, svatko pazi svoj tur!
No, na mjestu gdje sam se nadala da ću je ugledat, nalazi se samo prazna stolica.
Odjednom joj je JAKA sila. "Mogu na WC?"
Koliko ih, ono, ima do mene? 
Ja već pomirena sa sudbinom, kad ono uvati Razred na sprdnju. Imenjakinja (koja je 1. u Dnevniku), mirno prošeta razredom do svoje posuđene bilježnice: "Aj, vrati mi to, doći će do mene!"
Onda se začuje: "Nemojte, profesorice, dosta je jedinica za danas!"
I ona stvarno zatvori Dnevnik.
Mimi se vraća s WC-a. 
Super pisma, još bolji nastup:
Zadnja ocjena iz matematike, koja je tribala biti pozitivna, to nije. A šta san se mučila za sve one prije!!! 
Sada ionako moram pisati glavnu provjeru-odlučila san STVARNO vježbati priko praznika!
Da, da, možda će ovako izgledati učenje:
A sada nešto malo o tjelesnom odgoju. To je nama curama najdraži predmet. Odemo na piće, zezamo se, stignemo nešto ponovit, prepisat. Ugl. imamo slobodni sat. Stvarno se ne sjećam kada smo zadnji put provirili u dvoranu...
I onda danas, naši dragi profesor tjelesnog odgoja, Osman, ljutito otvori vrata matematike, još ljuće uleti u učionicu, a njegovu ljutnju ne mogu izraziti (
) kada je progovorio. Iz očiju mu je sijevalo i sav se tresao dok je izvikivao: "EVO, ODE IMAN ZAMJENICU RAVNATELJICE, I IMAM SVJEDOKA! INSPEKCIJA JE PO ŠKOLAMA! SLJEDEĆI PUT DA STE SVE IMALE OPREMU!!!!!" (aha, znači moramo doć?)
Ljutito prekriži naš razred na popisu razreda i bijesno izjuri, a naš velikodušni aplauz ga isprati. 
Otiši mi zadnji sat na bus. (Meni je kuća 7 min. brzog hoda od škole. Do škole mi triba više vrimena, otiđem na stanicu dopratiti buseve, otežući što više odlazak u školu, a vrebajući Pokemona. Pametna sam ja ženska - spajam ugodno s korisnim.) Njemu ne smeta inspekcija.
Bridget i ja pokisle, s glavoboljom, besciljno šetamo po Gradu. Čak nismo svratile do Knjižnice!!! 
I onda skupile pare, pa ušle u dućan. (I rekle smo dobar dan! - a bila je večer...) Ugrijale se malo, a onda kupile i proždrle čokoladu...
Kad ona otišla (ponavljali smo sva vremena iz hrv., malo mi se izmiješahu...), na bih našla i sam našla Ražinku. Njoj bus tek će poći u 20:15h-nije baš TOLIKO točan-pa mi ispraćale buseve. Otpratile Pokemona (vidla ga je u kafiću, zaboravila mi reć! 
), ali sve joj je oprošteno, zatim otpratile još neke slatke štakorčiće u kanalizaciju i onda se opet vratile do njenog busa...
Kući stigoh kasno, bolesna i gladna...
... Marge me sada tetoši, njoj se uvik lipo vratiti, najlipše...
Obožavan ovu pismu!!!!!
Idem polako leći, još sutra! SUUUTRAAAA!!! I onda subota...
Parni Valjak-Sve još miriše na nju
Ne pitaj me noćas ništa
pusti me da šutim,
ja noćas trebam mir.
Stare rane opet peku,
moje bitke dalje teku
dušo, ti nemaš ništa s tim.
Sa tvojeg izvora moja se duša napila,
žedna tvojih godina, i sada mamurna
pita gdje je utjeha,
gdje je mladost nestala.
Idu dani, ja ih pratim
ponekad do tebe svratim
dušo, tražim zaborav.
Molim sate da se vrate
tragovima njenim hodam
kao da je tu.
Sve još miriše na nju,
i dan i jutro što ce doći
nakon ove nocć, noći bez sna,
i dvjesta godina
da ih brojim u samoći
otkako je otišla.
U mojim venama još je njenog otrova,
još je doza prejaka,
a tebe ljubim, da ne poludim
da zaboravim...
Post je objavljen 29.03.2007. u 20:28 sati.