Danas san zadovoljna. Razlog je taj šta san uspila stavit onaj tamo brojač. Znan da će se neki posmjehnit, oliti ga sprdat, šta bi rekla ova naša mlađarija. Moje je zadovoljstvo u tome šta san ja to napravila sama i to iz drugog pokušaja. Isto tako vidin da na njemu nije neka inpresivna brojka, ali to uopće nije važno. Meni je bitno da san ja stvarno zadovoljna, šta guštan čitat i šta se stvarno oraspoložin. Dakle ja iden polaganin koracima. Polako ali sigurno. I svaka nova stvar koju napravin za mene je uspjeh. Još jedna stvar, naslovi postova su taktička varka, odnosno nemaju blage veze s onim o čemu pišen. Još dok san bila anonimac i dok san samo razmišljala o čemu bi ja uopće mogla pisat, za jednu stvar san rekla da neće u moju butigu. A evo u zadnja tri - četiri dana više mi se riga od mlika. Di god okreneš samo mliko i jogurti. E, a o tome nećemo.
I neman blage veze o čemu ću nastavit pisat. A,da. Počele su pripreme za ekskurziju. Nažalost, ne moju. I nemojte pitat kad se ide. U osmi misec!!!!!!!!! Zlatna Praha! Ja bi tako rado ponovo u Prag, ja bi bilo di ...... Reka bi neko, da ti g....a vidi puta.
Ma da, bilo je dobro dok se putovalo i odilo na turneje. Možda nikad ne bi vidila Prag i Pariz da toga nije bilo. A s dicon san bila u Gardaland. Ja bi priporučila svima koji imaju priliku poć da svakako idu. Mi smo bili organizirano, cili bus poznata ekipa, ja, Pomarac i dica. Kad uđete kroz vrata Gardalanda jednostavno zaboravite na sve, postanete veliko dite, guštate, vrištite, vozate se, ludujete.... Eto ja san od ekskurzije došla do Gardalanda.
I pari mi se da ću Starijoj morat spremit najveći očev bagaj. Za večeras toliko. Odo ja šunprešavat. Laku noć
Post je objavljen 29.03.2007. u 20:08 sati.