Marketing
danas je sutra koje nas je zabrinjavalo jucer
ovu sam recenicu pokupila s bloga jedne jako zanimljive cure.svidjela mi se.razmisljala sam o tome,puno.al nije to sad bitno.onda mi je palo napamet kak sve to brzo prolazi.ja sad imam 17 godina.cudno mi je to uopce vidjet napisano.tocno se sjecam kad sam imala 14 godina pa sam razmisljala o tome kako ce to bit kad navrsim 17.cinilo se tako daleko.sad je to doslo,tu je,a ja se uopce ne snalazim iako se nista nije promjenilo.jos sam ista glupaca!
proci ce jos dvije godine i imat cu 19.e tad vise nista nece biti isto.bit cu punoljetna i odgovorna za sebe (al opet ista glupaca).isuse,morat cu naci posao...krenut cu na akademiju...nadam se...
uopce se ne mogu zamisliti.sad je tako daleko,a doci ce za tren.
kak je to cudno.morat cu sama zapoceti vlastiti zivot...kaj ja to mogu?bez mamice i tatice?vlastiti stan?nofci?posao?kaj sam ja uopce sposobna radit?nis??ajme pa necu valjda bit prodavacica?(svako postovanje tom poslu al to mi nije cilj)konobarica?kaj drugo ja mogu s ovom skolom?
ma ja mislim da cu bit sretna,ocu jebemu!ha a ha ha
jedva cekam!!!!!!
???????
Post je objavljen 29.03.2007. u 18:56 sati.