Univerzalno rješenje je, naravno, opširno napisati ništa. Na sreću, nisam baš neki majstor za te stvari. Kad ne kažem ništa, to obično bude prekratko. Zato od mene nikad neće biti političar.
A što da onda napišem?
- Mene pitaš?
Naravno, zato sam i izmislio svoj ciničan i superioroidan segment ličnosti.
- Pa, dobro. Napiši priču o kućnom mišu koji si je spalio brkove dok je njuškao plamen.
Preteško, a i ispalo bi prekratko.
- Ne bi, samo se trebaš potruditi, kvaliteta priče ovisi o pripovjedaču više nego o početnom motivu.
To znam, ali ne da mi se sad nešto veliko pisati.
- Zato jer si nesposoban.
Pa daj neki prijedlog kako dalje. Nisam te valjda bezveze izmislio.
- Nisi, mora te netko upozoriti da prilično odudaraš od najboljeg što možeš ostvariti.
Nije valjda da znaš samo kritizirati.
- Slušaj, ako budeš dalje davio s pričom, puštat tu ti noću cajke pa ćeš imati noćne more.
I tako propade pokušaj da nešto izvučem od sebe. Ništa od priče.
Ali zato ima nešto drugo. Bit će kvazifilozofiranja.
Ovo nije ta poruka, nisam tako jadan.
P.S. U post sam ubacio poruku za osobu koja tu poruku uspije pronaći.
P.P.S. Za one koji su nasjeli na P.S., samo da kažem da se skrivena poruka ovdje ne može vidjeti iako je tu.
Post je objavljen 29.03.2007. u 15:16 sati.