Marketing
Čudo
Pozdrav ljudovi,živ'li 
Kako ste mi?
Nadan se dobro...
Evo virovali ili ne,inspiraciju za pisat ovaj post dobila san danas na satu hrvatskog razrednica prepričavala jednu novelu,ja i ova šta sidi do mene umirale smo od smija
Evo ovako:
Radi se o liku koji je ima curu jako dugo vrimena,ali je istovremeno bija kolekcionar ključeva.I sad,on njoj pokloni najbolji ključ iz svoje zbirke.Ima je tada oko 17 godina,a poklonija joj ga je jer je mislija da će život provest s njon.I šta se desi-to lito dođe neki zgodni frajer na otok i ona ode s njim,ovoga ostavi,uda se u split i naravno ima ključ.
Kolekcionar (da ga ne zoven onaj) ostane jadan i sam, u teškoj depresiji,godinama i godinama,bez volje za živit,jedva se krpajući. Ta ženska dugo nije mogla imat dicu,i nakon šta je napokon zatrudnila,tila je krstit dite iako joj je muž bija zadrta komunjara, te šalje pismo kolekcionaru kako bi ona tila da on bude kršteni kum njenom ditetu. On kad je vidija pismo, užasno se šokira jer nakon 15 - 20 godina šta se uspija skrpat zbog patnje za njon, opet su mu navrli svi osjećaji iz mladosti. Al šta će jadan čovik, ipak spremija stvari i zaputija se u Split. I stiga on tako tamo,upozna joj muža,smjestija se u sobu i navečer je shvatija kako ne može on to sve izdržat pa se iša obisit o kvaku od prozora.I kako je on ipak čovik od trideset i nešto godina,kvaka nije mogla podnit njegovu težinu,pa je pukla i pa je na pod.Kako su čuli tresak muž i žena su mu uletili u sobu i našli ga u sobi i to polugolog kako leži prosut po podu, te ga komunjara diže u naručje kao neko malo dite i vrati ga nazad u krevet.
I to je kraj novele.....
ja san mislila da će on zatražit nazad ključ, kažen van,umirali smo od smija.
Pozdrav prvo suradniku,zatim svima ostalima i velika pus@@@
Post je objavljen 29.03.2007. u 14:01 sati.