sinoć me zva prijatelj... pitate se kakve to veze sada ima... e pa ima... poznajemo se već dvi godine i bio je jedan od ljudi koji su me razumili i davali mi savjete... nazvao je da mi kaže, ništa drugo, osim da me voli... da me voli već godinu i pol... da ne može to više skrivat, da mu je previše stalo do mene... da svako put kada me vidi ne želi zagrljaj već nešto drugo... svai put kada pričamo i kada mu govorim kako patim i umirem za ljubavi, za onim meni nedostižnim, želi da napravi nešto drugo , a ne da me samo zagrli i kaže utješne rijeći... želio mi je bit prijatelj misleći da će me tako pridobit ili da ću ja sama shvatit... ali ja sam previše zaokupljena nekim drugim... stalno mi se netko drugi mota po glavi... rekao je da čita moj blog, e pa sve šta mu sinoć nisam rekla neka pročita... ovo pišem da shvatiš da si mi veoma drag i da te volim svim srcem ali nikako drugečije nego kao prijatelja... žao mi je... žao mi je sto ti nemogu uzvratit onako kako želiš... znam, ako je istina sve što si sinoć reka, da te boli... nisi jedini... i mene boli... boli to kada voliš, a ljubav ti nije uzvračena... ali shvati ja ti je ne mogu dati... možda se i slažemo samo zato što obodvoje volimo a lubav nam nije uzvračena... neznaš koliko bih htjela da ti je mogu pružiti... ali nemogu... i nisam ja kriva... možda ipak jesam... da se nisam zaljubila u neku budalu, možda bi mogla... mogla barem probati... ali kada bi sada bila sa tobom ja bi te iskorištavala... jer bio bi vezan za mene ijako znaš što osječam prema nekome drugome... osjetio bi odbijanje... a to ti ne želim pružit... ne želim te povrijedit i molim te to shvati...
Post je objavljen 29.03.2007. u 12:02 sati.