Danas sam nekako splasla sa svojom proljetnom euforijom. Ovo vrijeme vani ubija, ponovno hladno, kao da zima tek dolazi.
Mislila sam da će ovako dan dva, ali se odužilo.I baca u depru. Da li vrijeme, da li menopauza, odnosno pred. Ne znam.
Ne daj se Fato!
Muzika me digne. Najveći gušt mi je u autu staviti malo glasnije ono što volim slušati, i pjevati. Nitko ne sluša moje zavijanje, a ja sretna. Danima već slušam jednu te istu kazetu i tulim li ga tulim. Napunim se pozitivne vibre, uživam.
Posao mi je takav da je jedan od predmeta rada s djecom razvoj kreativnosti i radni odgoj. Nudimo djeci,u odnosu na osobne afinitete, razne tehnike, materijale, pribor za rad, kako bi mogli izabrati, ali i vidjeti u čemu su dobri. Tako radimo sa raznim bojama na različitim podlogama.Volimo bojati svilene marame bojama za svilu, žuticu bojama za tekstil, staklo, drvo, svašta po malo, dok ne poprimi konačan oblik neke marame, jastuka, uokvirenih slika. Uživancija je obostrana. Veselje veliko.
Svijet boja čini me sretnom, ispunjava, digne, jednako kao muzika. Pa i malo više. Ne znaju crtati, ja ih učim. Ovih dana sam u boji mora. Nacrtam im olovkom ribu, a oni bojom ispunjavaju prostor, po olovci prelaze konturnom bojom, oko ribe bojaju more, i uz veliki trud, slika je prelijepa. Riba je šarena, malo više ljubičasta, i velika.
Slušam:
Tebe mnoge stvari brinu nisi više smirena
Ritam tvoga plesa je nesiguran hod
Prati odjek lakih koraka
Za sreću dovoljni smo ti i ja i muzika
Ne daj da ti slome grane zamisli da svira dur
daruj nebu malo sjaja tvojih očiju
Prati odjek lakih koraka
Za sreću dovoljni smo ti i ja i muzika
Budi mi jaka ne dozvoli da
vjetar te baca iz tvojih cipela
Ne obraćaj pažnju nema razloga za bijes
lelujaj ko lišće i opusti se
Srce udara zvukom loših bubnjeva
u tvome oku munja nebeska
Srce udara kao mačevi od čelika
tužan labud u tvojim grudima
Post je objavljen 28.03.2007. u 23:30 sati.