Marketing
Još uvijek nije sutra, još uvijek je danas!
Jezoš Kristoš i Marija sveta! Pa kaj je već preletel celi treći month? O ježovog mu penisa i sto bodlji na leđima osušene oposumske koštunjave bradavice! Kako da vam nadoknadim svojih mjesec dana (i više) izbivanja?? Kako, kako, oh kako?? Neće biti lako. (đizs ja sam pjesnikinja samo takva, ne treba mi ni inspiracija, rime iz mene lete ko nakon laksativnog sredstva ono nekaj kaj nije rima, oh) Nebum ni probala biti duhovita danas jer me još nekoliko minuta dijeli od sutra. A, znate kak Scarlett veli "Sutra je novi day." Negde sam pročitala da je bogica umirala od cigaretnog smrada iz Gableovih usta. Ah, te cigarete. Ti tvorovi. Ta gamad, pošast, sranje to. Fuj to. Bekino. Smrdi. A ujutro, ljudi dragi, ko pepeljara puna opušaka i pepela poškropljena vodom. Odurno. No, dobro, ko voli smrdeti nek samo izvoli. Ja ne. Miris omekšivača, mmmmm. Napalj, napalj.
Neki dan sam si kupila nove hlače! Aha! Joooooj, da, sad kad sam sebe podsjetila na poklone, da i vas podsjetim (iako vas ne treba podsjećati, znam) da mi se bliži rođendan. Nadam se (tj. ne moram se nadati, znam da niste) da niste zaboravili. To se zna. To je dan D. To je to!! Još malo. U vašim je rokovnicima blinkajućim svjetlima zabilježen moj datum.. Sve je spremno za proslavu. Ako ste zaboravili kad je, prolistajte moju arhivu pa bute se.. podsjetili. Ja vas ne moram, jel? Da. Ma znam da vi mene volite jako prejako i dobit ću puno poruka podrške i tako to i puno poklona i sponzorskih balerinki i wc papira i to. Znam. Ko i prošle godine. Hvala, divna ste publika. Mario, zbog jednog džema smokva-naranča mislim da banka ne bi propala. Kaj ti misliš? I ja.
U subotu i nedjelju sam u Zadru. Svi moji oblogžavatelji iz te divne zemlje Zadar nek se u podne i sedam minuta skupe okupe na sporednom trgu da im se potpišem na majice, ruke, nadlaktice, čelo ili nešto intimno (kao rublje ili funte) kao moj dar za moj rođendan. Znam da je velika stvar kad se jedna tako velika osoba u tako malenom tijelu potpiše na nešto tvoje. Kako je kad jedna ovakva veličina poput mene (tj. Mene) posjeti jedan Zadar. Nije Zadar ko moje selo. Oni sigurno nemaju zadružni dom ili prodavaonicu stočne hrane ili nekaj. Meni se jednom davno Neda Ukraden potpisala na omot od kasete. Ali to već znate, to sam podijelila s vama u ranijim izljevima svojim. Imala je velike crne naočale, crnu kosu, penkalo i.. moju kasetu. U robnoj kući je to bilo. Više nema robne kuće. Ima te zgrade, ali robna kuća je gone. To je treći stupac u udžbeniku, past participle. Za one koji žele znati više.
Jedva čekam praznike, oh da. Imam pet razreda testova za ispraviti (jedva čekam da vam napišem bisere, jedan od odokativno viđenih - komparacija pridjeva, superlativ pridjeva interesting glasi ovako: INTERESTINGEST. Divno. Odmah sam si sela na stolac. Na jen dva.) plus bonus gratis imala bum 2. razred testove i 4. razredi testovi riječi. Joooj, jedva čekam. Već vidim kak mi bu zabavno. Biseri samo čekaju da ih otkrijem svijetu. Moji su klinci nepresušni izvor, vrelo, moj eliksir. Volim ih. Svih 223oje.
Idem sad u zemlju gdi je sve u boji ili nije i gdi mogu letjeti i disati u vodi i sve kaj poželim. Sutra je novi dan, a ja imam nove krede u boji. Oh, mene je tako lako zadovoljiti.. ovaj, usrećiti me, jel.
E, da, jela sam danas šunku i grah salatu s lukom (kojeg ne volim) i sad si smrdim ko da sam jela luk bez graha. Još gore nego od pringlsa. Kata Strofa! Jedva čekam jutro i okus luka. Još intenzivniji. Idem ribat jezik nekim ribivim sredstvima za izribavanje okusa luka iz usata. Usata je rozna množina od usta, za one koji se pitaju zašto sam napisala usata. Eto zašto. Zato što. I vi se svašta pitate..
Laku noć, divni moji čitaoci i čitalice. Slušaoci i slušalice.
Blog s vama.
Post je objavljen 28.03.2007. u 23:47 sati.