*Još jedan Divan Dan je izisao kroz moja vrata. Kao da su mi ljubavnici, dođu, iskoristimo se međusobno i odu.
I ostave me s noći. Koja je ljubomorna jer nema s kime ljubovati nego s onim gore Mjesecom, ali njega su opjevale sve pjesnicke duse i pameti ovoga svijeta, pa se Noć osjeća zakinutom. Jer iako nadahnuje mnoge ljude, sama je jako nekreativna. Tim bolje. Zamislite sto bi ona sve bila kadra stvoriti u masti! Uzas!
Preokrenuo mi se bioritam na nula spavanja uopće. Znam tocno sto mi fali, ali necu priznati pa da mi tabane sjeku žiletom i posipaju konskom grivom. Nula bodova. A i nije potrebna tako neka velika inteligencija da bi se skuzilo. Mucnut glavom tri puta i eto rjesenja!
*Nekima opet dobro ide, zar ne?
Bistrina, stari moj, bistrina! Nju je teze naci nego slamku u plastu igala. Pametni i knjiski ljudi su se razmnozili poput skakavaca u srednjoj Africi, a meni nikako da pamet uđe u glavu.
*Propustila sam jedan autobus za Samobor da mogu ici slijedecim koji je tisi. Mislila sam odspavati tamo. Takvo je vrijeme, takva su vremena.
Unutra sam se osjecala kao da sam u nekom izvrnutom akvariju, sve izvan autobusa voda s biljkama, pjeskom, prociscivacem vode, a ja na suhom u „zracnom akvariju“. Blesavo receno.
Doplivala je ribica do stakla.
- „Što ima?“
- „Eto, pokušavam spavat.“
- „Tuko, vani dan, neces moci, znas da trebas biti na toplome i u mraku.“
- „Znam, ne košta probati.“
- „I kad ces se malo opet nama okrenuti?“
- „Ne znam, mislila sam malo pricekati... Znas, nije lako, velik akvarij, a sve mutna voda.“
- „Tamo su sleđevi najbolji.“
- „Ja bih štuku.“
- „Nikako da popiješ pamet, samo se sjeti što ti je Kurva rekla!“
- „Budem, kad prođe ova halucinacija.“
- „Bok. Čuvaj se.“
- „Aha. E, ribo. Čuvaj ga, može? Nije ni iznad akvarija lako, sve samo perje.“
- „Daj se goni.“
- „Također.“
Sluša se: Seńor(a)
Želi se: ma tko me što pita?
Osjeća se: pospanost, uzela sam tabletu za smirenje. Nisam tabletomanka, samo ne mogu zaspati bas u zadnje vrijeme.
Post je objavljen 28.03.2007. u 20:42 sati.