Zaglavilo bilo u spam filteru. Koliko sam u preletu vidio, opet me se izaziva da pismo objavim, kao da inače ne bih. I priznaje se da se priče slalo na dvije strane, što propozicijama, kanda, nije dozvoljeno. Ali to je Jesusov problem.
Kosmogina o samodiskfalifikaciji, uz želju obraćanja širem auditoriju
Vidim Macane da si vrlo zauzet i ophrvan dužnostima. Razumljivo.
Pošto niko od članova žirija još nije zapazio da je u novom broju Zareza (u sredu) izašla moja priča Crvena Rubi kojom sam konkurisala na vašem cenjenom natječaju, a pravila nalažu da tekst ne sme biti prethodno publikovan, zapala mi je čast kao i veliko zadovoljstvo samodiskvalificirati se, s obzirom da konkurs nije anoniman, a tekuće žiriranje na tvom blogu mi je kao učesnici super zanimljivo.
Moje priče si kaširao jer su ti površno oneobičene, samodopadljive i smetaju ti mala slova kojima pišem – nisam moderna. Kandidati konkursa i ostali sad imaju priliku da vide-pročitaju moju priču u Zarezu (mada čujem da je razgrabljen tiraž) i da procene da li je tvoj sud objektivan, kao i da daju sopstveni. Može da se napravi i glasanje «za i protiv» priče u smislu davanja komentara posetioca bloga, da vidimo većinski stav da li bi takva priča po njihovom zaslužila upad u natjecajnu zbirku ili ne. Prošireni sastav žirija za samo jednu story, koja ionako ispada iz igre. (što i nije njena loša sudbina, zar ne?) Zar to ne bi zanimalo svakoga? Mene bi svakako.
Zar ti se nije smučilo da do sad tamo pričaš sam sa sobom samo?
Omogući malo veću dinamiku, talasanje, interakciju (a od viška komentara nikog neće zaboleti glava, pa ni tebe).
Uvažavam tvoj uneobičen javni pristup sopstvenom radu, te tako postaješ moj idol polako ali sigurno, ako ni po čemu onda po vrednoći, mudrim opaskama, čistoj savesti i otvorenosti, da ne kažem nestvarno bolnoj iskrenosti, kojoj i sama težim.
Ovo je pismo krajnje dobronamerno. Ako ti se učini da je ovo potez samoreklamerstva, u redu je. Dobro ti se čini. Normalno da želim dobiti poen kod čitalaca, ali ne zato sto sam samodostatno samozaljubljena i ne daj bože sujetna autorica, već zato što sam velika majstorica, čarobnica pripovedanja i što iz hobija sakupljam nagrade po književnim konkursima dokle god mi ne dopizdi i ne objavim sopstvenu zbirku. drugim rečima talentovana i ofanzivna autorka u proboju. ako te zanima još nešto o meni, na guglu ukucaj kosmogina.
jesu li moj nastup i sugestija preslobodni i prenakurčeni za tvoj ukus?
ako jesu, onda mi je jasno zašto si Dosije Pervert aka Crvena Rubi smako.
ako nisu, onda objavi ovo pismo i dobijamo novu dimenziju kolektivne (pr)osude. a ja ću iza toga podneti sve. SVE. stoički.
Pa čak i ako dobijem natječaj s drugom pričom, koja ostaje i dalje validan, još bolji kandidat. ja nisam. ona jeste. s tim što staromodno savetujem da uveličaš font, biće ti lakše za čitanje. ne zaboravi, da bi došao do blaga, moraš uvek da uložiš malo truda i bolju koncentraciju.
Hvaljen Isus što je ovaj konkurs tako neodoljivo neanoniman, pa se već osećam kao zvezda, sticajem okolnosti. Shvatite braćo, život je tako hteo. Zarez je tako hteo. Macan nije, al nema veze. Ionako nema ovde veće zvezde od njega niti na zemlji, niti na nebesima, zna se.
Zbog tebe bih Macane tucala kamen.
Fotografiju šaljem jer inače svaki svoj tekst propratim odgovarajućom ilustracijom, pa tako i ovog puta. Ona oslikava atmosferu moje priče, kao i moje trenutno raspoloženje. Živi bili svi autori priča i nek pišu i dalje, neka slede sopstvene instikte ali i uče od drugih.