Marketing
Today's problems
A eto kaj da Vam kazem.
Prvi sat slobodan, pisali ljudi kemiju ispravak, Sabrina i ja kao na kavicu u Tropic.
Ma taj Tropic, nekako mi jednostavno ne pase. Jos smo sjeli gore i onda sav taj dim unutra - bljak.
Ajde idemo mi kao na drugi sat - likovni.
Mrak.
Zena se lagano na nas izderala, bla bla bla, fantazira nekaj, ali ajde neka joj bude.
Ja vec navikla pa si stavim umjetne cepice - ne cujem nis.
Treci sat kao vjeronauk, da, da, molitvice i savjeti za bolji zivot + hladna bacvica.
Nije dobro.
Veliki odmor - prvi znaci odlaska kuci.
Idem ja do Hadzieva, nije ovo za salu, odoh ja doma.
Putem doma, pada kisa, vidim Tomija, mislim se, mogla bi ga zvat doma, ali jebiga, nisam.
Pada kisa - smocila se ja cijela, nije bed, tak ti i treba kad po kisi nosis balerinke (rekla bi moja mama)
Dodem doma - hladno.
Nema NISTA na telki. Ali STVAAAAAAARNO nista.
Upalim komp (cak se i upalio da, da), odem na net, nema nikog online.
I nakraju, dok ovo pisem shvatim da sam lijepo mogla pretprpit jos koji sat u onom leglu bolesti zvanom škola i da sam onda lijepo mogla popodne na kavu sa Ines i Sabrinom, a ovako tesko da ce mi proc fora da mi je bolest trajala samo dok sam bila u skoli.
A vidjet cemo.
A sto je najbolje, mogla sam skemijat i uopce ne rec starcima da sam dosla doma, jer ih nema do 3 (i nesto)
a ja biser obojici posaljem poruku da sam bolesna i da sam isla doma.
Debil.
Ej pa vidi tek je 12 (i nesto), jos stignem zvat Tomija.
Nista ljudi vidimo se. idem pospremat kucu hehehehehehehehe 
Post je objavljen 28.03.2007. u 12:13 sati.