Ošišala sam se...!Meni se sviđa,a za druge mi se jebe...ČISTO....!Prejebeno je....!Drugačije...uglavnom...promjena...napokon...Tako sam sritna...tako je lipo kad cilo tvoje biće vrišti od sriće i želi to svima reći....kad stojiš negdi u kutu i sve promatraš sa tim blesavim smiješkom na ustima....a niko nezna ZAŠTO je tu...to je samo tvoja mala slatka tajna...i ne možeš ga maknuti...a naposljetku zašto i bi...?Tako je lipo kad znaš da imaš nekog kraj sebe kome je stalo do tebe jednako koliko tebi do njega....očaravajuće......
LJEPOTICA I ANĐEO....
Mislili su da je daljina problem...
brinuli za druge i što reći će...
Ljubav je postala teret golem...
Mislili sumnje nestat će...
Da su bar znali...
voljeli bi se još...
Da im bar sreću nisu krali...
bacila je u vatru broš...
Jer anđeo joj nebi slomio srce...
nebi kucala na nebeska vrata...
Odlazila je u šumske dvorce...
lica prepuna blata...
A on ju je tražio...
u sumraku magle...
Žeđ je njom utažio...
sa neba su padale vatrene kugle...
To je ona bacala svu svoju bol i tugu...
on se branio vapajima...
a bogovi im nisu mogli skratiti muku...
htjeli su ih proglasiti svojima...
Oduzeti im ono malo ponosa...
al' oni su se borili...
šuma se budila,ubijala ih otrovna rosa...
i novi život u smrti su stvorili...
Nebo ih nije dobilo...
ljubav im živote oduzela...
srce ih vlastito ubilo...
ludost im tijela posve obuzela...
SPOJILI SU SE....SAD SU JEDNO...
U SMRTI,U VJEČNOSTI...
Post je objavljen 28.03.2007. u 11:04 sati.