Marketing
TRI POSLERATNA DRUGA...
Evo našla sam čitavu knjigu pa ako nekog zanima ....http://www.svastara.com/razno/tpd/
Pročitala sam knjigu super jeeeee...
Eto da neduljim nekoliko dobrih citata....
"Sretni nikada ne razmišljaju o sreći.To je posao
za nesretna.Svi primete sreću u nesreći, a o nesreći
u sreći razmišljaju samo blesavi, i iskusni!"
"Izmislili su milion načina da vreme prođe, a ni jedan
jedini da se zaustavi.Što se mene tiče više i ne moraju
da rade na tome.Ovo baš i nisu neka vremena za
zaustavljanje..."
"Ipak sve teče, a u tome se naročito ističe Dunav...."
"...Ali suza je kraljica.Suza je najmoćnija vodena sila."
"Kažu da me je lova pratila kao senka, ali problem sa
senkama je u tom što su ti uvek iza leda kad je svetlost
pred tobom. Zaslepljan reflektorima, blicevima i odsjajem
na zlatnim civijama pokušavao sam da dokucim šarene
nedoglede pred sobom, i nije mi bilo ni na kraj pameti da
se osvrcem.I nisam primetio tu senku..."
"Moj šef Golub u Životu se plašio samo dve stvari-Svega
i Svačega."
"Cudno je to. Tokom godine sve je skoro identicno zeleno,
ali kad bi neko u jesen pokušao da naslika pejzaž široke
mocvare, morao bi na svojoj paleti pažljivo umutiti hiljadu
i jednu nijansu žute, smede i crvenkaste.
Lako je dok je zeleno. Kad dode doba da se vene, stvari
se odjednom prikažu u svojim pravim bojama..."
"... ali, znaš, ti loši momenti nas prate kao kolona na
auto-putu. Dok šibaš, ne mogu ti ništa, ali ih se nakupi,
vuku se za tobom kao krokodilski rep, i samo cekaju da
usporiš. I kad to uciniš, gotov si. Pregaze te. Svi odjednom.
Ali onda protutnje. Odu. I nemoj da juriš za njima,
pokušavajuci da ih obideš, kao što sam ja ucinio. To ne
može. Smanji gas, preuzmi kontrolu, vrati se u svoj ritam.
Idemo dalje..."
" Ocigledno smo gledali na svet sa razlicitih tacaka. Ili smo
sa iste tacke gledali razlicite svetove?"
"Dobrodošao i bolje nas našao, Gospode...
Nema ljutnje. Seti se onih deset zapovedi, nisam ih ja
izmislio...
Šta je bilo, bilo je. I prošlo...
Pa, izvini molim te, nismo mi krivi što si od vlasti zvanicno
proglašen nestalom osobom.
Nadoknadicemo...
Pitanje je trenutka kad ce delegati predložiti da neku ulicu
nazovemo tvojim imenom. Ili spomenik? Može i to. Ima
sad ovih monumenata predvidenih za rušenje, lako
cemo neki suziti i skratiti po tvojoj meri.
Jeste, zvuci blesavo, ali spomenici koje smo dizali od rata
naovamo, i tebi bi bili komotni.
Ako mene pitaš, najpametnije bi bilo da ostaneš iznad
situacije. Lepši je pogled. Iz našeg tupog ugla, planeta
ovih dana izgleda prilicno zapušteno.
Njiva ti se malo zaparložila, ali nije moje da se mešam. Ti,
valjda, znaš šta radiš...
Uglavnom, ovde sve više vlada ubedenje da si
najpogodnija moguca licnost .
Preuzmi kontrolu, Gospode. Slobodno, niko se nece
uvrediti. Ovi dole jedva cekaju.
I, ubrzaj, majstore. Naloži. Nagazi malo na tu svoju
centrifugu.
Ratosiljaj nas vec jednom ove hiljadu devetsto
osamdeset i devete.
Nije ti baš neka..."
"Bilo kako bilo, vreme uporno prolazi, ali od njega se tako nešto
moglo i ocekivati. I do sad je uvek prolazilo.Prevrtljiva su ovo vremena.
Naide talas i povuce za sobom sve, ali kad se bura smiri, ostane puno
trunja na obali."
"Išao sam u gimnaziju,nisam maturirao. Posle sam upisao geografiju,
nisam diplomirao..."
"Ne, oni koji imaju roditelje sa funkcionišucim vitalnim organima, nemaju ni
teoretske šanse da odrastu...Mogu nositi kravate i pušiti na javnim mestima,
mogu obarati studente na ispitima, mogu se razvoditi, biti smenjeni, obogatiti
se, mogu sa cistom deset-kom odbraniti doktorsku disertaciju na temu "Uticaj
Bioheterogenalnih Elektro-nautickih Termohemoglobalnih Anarhotehnofilija na
Solarne Pseudokineticke Polivaskularne Dijacitorijaze", ali za svoje roditelje ipak
doživotno ostaju mali tupavci koji ih necim pokušavaju prevariti..."
Rekoh nekoliko ....
Post je objavljen 26.03.2007. u 21:15 sati.