Voz pospani voz za Harkov, Gomelj, Lenjingrad
Znam kako je nocas dalek Beograd
Nece moci nikada olovka ni hartija
ni svo ruski postari nemogu ti odneti
pismo koje pisem ja marka s likom Lenjina
i u pismu jedina tuga sto me razbija.
Nije votka rakija mada nocas udara
Tuga mi je velika velika ko Rusija
Ja nemogu poslati ljubav jer se nesalje
nit sam mogo poneti s sobom tvoje poljupce
Voz u vozu izguzvana lica putnika
Ti si tamo negde iza onih planina
Dal si mozda zaspala il si budna kao ja
dal te muce nemiri il te nista nemuci
Kada budes citala pismo koje pisem ja
tajna bice skrivena iza ovih redova.