Dragi moji!
Eto, inspirirana sretnim vijestima kod drage Leni, i ja se odvažih napisati novi post. Jest da kod mene i nije pitanje inspiracije (nisam je u životu imala više), nego vremena koje mi ista inspiracija dozvoli uzeti za sebe. Sinko je pored mene, guguće. Toliko je fasciniran vlastitim slatkim glasom i kako mu dobro ide "pričanje" da se sav namršti kad se ja ubacim sa svojim kreveljenjem, pogleda me onako, gledaj svoja posla, stara. Srce slatko, kao da je znao što pišem, rasplakao se i sav privio uz mene. Tako da sad pišem jednom rukom i pjevam nevjerojatno stupidnu pjesmicu "Ja sam malo pile" (otom potom), koja uvijek pali. Usput cucla slatku ručicu.
Sinko upravo spava na meni. Ja sam naslonjena na jastuk, a on se razvalio preko mog trbuha i prsa i hrče (doslovno). Usput je malo bljucnuo jer se po običaju prežderao, i sad se to kiselo mlijeko zaljepilo između mene i njega i čuje se. He-he, ljupko, zar ne? Mužić kaže da mu je sinko najslađi kad spava. Inače imamo rang listu-5 najslađih faca.
Meni je
1. kad drži glavu uspravno kad ga se drži ili kad leži na trbuhu.
2. kad papa sisu, pa se najede i onda se blaženo smije, to je nešto posebno
3. kad guguće i krevelji se na svoj glasić slatki
4. kad tone u san, pa se smije, mršti i radi facice
5. kad spava dubokim snom
Kakav mi je život sad? Nikad nisam bila sretnija, naravno. Mužić isto tako. Jedino postoji opasnost da totalno razmazimo ovo dijete. Naš slatki debeli šef. Svuda idemo skupa, na ručkove kod naših, u Opatiju, šetamo satima, idemo u goste. Šef voli društvo i glasove. Nije osjetljiv, i većinom je dobre volje. Puno papa, a ne voli baš spavati. Naravno, nekad luđački plače i nervozan je cijeli dan, ali sve mu oprostim jer je presladak. Svi koji nam dođu u posjet se zaljube u njega.
Evo, šef se budi...
Slike idu nekom drugom prilikom, recite mi što vas zanima, pa ću o tome pisati. Jer meni je sve u vezi njega prezanimljivo, a onda sam sklona pretjerivanju.
Pusa od nas debelih.
Post je objavljen 26.03.2007. u 11:03 sati.