Jutros (mama je rekla da je tek 6 i pol i da je pustim spavat i okrenula se na drugu stranu) me je probudio plač. Umro je. Meni je bilo čudno zašto moji nonić i nona ne piju kavu onako mirno kao i svako jutro nego je nono tužan i zbunjen i zabrinut jer mu umiru prijatelji, a to znači da ni on nije daleko. Nona je obula hulahopke naopako i plakala. Moja nona nikad ne plače.
Mama se probudila i rekla da smo ionako svi mi mrtvi samo je pitanje vremena. Ja sam bila sretna jer još nisam mrtva i jer je na televiziji počeo crtić o Zecu koji još nisam gledala.
Post je objavljen 25.03.2007. u 08:52 sati.