Pregled posta

Empirijski dokazana evolucijska emancipacija

Proso New York. Osjecaj ispusene mustikle je savrsen. Ljubavnici na daljinu. Izem ti takvu ljubav! Do slijedeceg puta kad cemo zaboravit ko smo, sta smo i opet past jedno drugome u zagrljaj. Prokleti sadomazohizam! No, dobro, domovina ce me prigrlit sebi vec od iduceg cetvrtka, tako da nemam prava ni pisnut.

Vidim da je sveopca epidemija zenskog maljanja, farbanja, odnosno, pituravanja interijera po kucerinama uzelo oveceg maha. Te ova, te ona. Ne znam koja je to ista valna duljina, ali bogamu, doslo proljece. Neki to obiljezavaju velikim ispadima ljubavi. Ja ne. Ja uzmem cetku, onaj krzneni valjak, farbu, lak, letve i udri u znoj i reinkarnaciju omladinske radne akcije.

Moj pokojni caca nije bio od tih uradisamkovaca. Docim bi nam i zarulja pregorila on bi se jadan usplahirio. Unezvijerio. Uskoprcao. I iso brze-bolje trazit majstora. Ili ne daj boze da se nesto srusilo sa zida. Odmah je bilo glava u rukama, ridanje i zapomaganje. I zadnja slamka: zeno, di su srafcigeri, zeno di su klijesta (nije pojma imao ni o cemu takvome, bog da mu dusu prosti). No, dobro, zato bi znao cirkularom ispilit po par metara drva odjednom. Svakom prema zaslugama.

Dosta uvoda, nek se glavna radnja porodi! Znam farbat. Znam i ponesto srafcigirat (znam cak i sta je Phillips srafciger, ostavstina sad vec ex-kolege Jamajkanca, bog ga blagoslovio). Busit ne znam jerbo mi lakat leluja dok busilici radi motor. Pa ne mogu pogodit i izbusit rupu, a da je ravna. Nego poraskasapim zid uzduz i poprijeko. Dakle, busenja se batalih. Steker znam promijenit. Odnosno, uticnicu. Trenutno zaboravih koja zica ide gdje, ali kad bi mi se dalo u ruke odmah bi mi znanje navrlo na nos i kroz usesa. Tapetirat znam isto koliko se koristit sa sinus/cosinus matematickim tablicama (pozaboravljah apsolutno sve). A i mrzim tapete. Mrske su mi.

Dobro de, odlucih opiturat stokove. Da se ne prenaglim, odlucih se latit onih u dnevnoj sobi (popularnije zvanom dnevnom boravku) i hodniku. Pripremu mrzim. Nije za mene postavljanje novina i slicnih nepotrebnih prepreka. Nego mokru krpu u ruke i brisi sto pokapa i sto zacapah (sva sreca da imam drvene podove jerbo tepihe ljubim koliko i pletacu iglu u nosu). Isto tako, ne da mi se oblacit u vec zamrcene stare dronjke nego obucem se onako posteno. Ipak treba imat neke standarde. To sto svakih 5-6 minuta skacem ko oparena i stavljam rukav pod pipu sa vodom i nema neke veze.

I tako spremna pocnem trackat. Hm, pa ovo mazanje i nije tako lose, pomislim. Cetka ide glatko, samoj se sebi britko se smijem u brk. Prodjose 120 sekundi. Uh, mozda bi bilo vrijeme za kakvu pauzu. Sva sreca, TV mi bijase vec ukljucen, na jednim od onih popularnije zvanih muzickih kanala. A sa tim dodjose i oni. Momentalo ostavih pleskanje (stono bi Slovenci rekli) i zapjevah iz plucnih zila. Od loseg njemackog heavy metala cu se lijecit kasnije.

Nakon otpjevane tocke malo se zagledavah u ogledalu. Sa cetkom u ruci. Brojah si bore. Iscupah si jos jednu novu sijedu. Buljih (prijevod: izbuljenih ociju gledah se) se samoj sebi. Beljenje ostavih za iduci put. Ponovo se otisnem bojat. Ima vec, brat-bratu metar stokova da obojah. Samu sebe potapsah po ramenu i namignuh si. Najbolja si, slavodobitno si mrmljah u bradu.

I tako: red farbanja; pa red prenemaganja pred ogledalom (kud se bas to nesretno ogledalo stvorilo tamo gdje nije trebalo nije mi ni sad jasno); red odmaranja. Boljeg subotnjeg popodneva malo tko da bi si htio pozelit. U jednom trenutku ipak htjedoh stavit novine ispod (dojadilo mi vec brisat svake 4 sekunde), ali kad shvatih da provedoh vise vremena citajuci stare lokalne vijesti o tome kako su bila pocinjena razbojstva u 3 supe u lokalnom lokalitetu (ukradena kosilica, dvije vile, tri tegle i par grablji) nego sto farbah, batalih tu zamisao.

Onda me malko nerviralo to sto se poprskah bijelom farbom (odnosno, china white eggshell, da budemo precizniji). Pa odoh skuvat kavu. Pa onda opet malko bojanja. Usput i obrisah eonima neobrisanu prasinu i paucinu iza raznoraznih komada namjestaja.

Koja majka se ne bi ponosila sa ovakvom kcerkom?

Osim sto nevjerojatno zelim da sam njemu majka. Malog bi non-stop gledala. A bome i slusala. Zivilo proljece!

Post je objavljen 25.03.2007. u 13:15 sati.