Marketing
ne mogu više ovako....
sinoć je bilo prestrašno.......
starci su mi rekli da me neće pustiti na ekskurziju zato što sam im zatajila 3-4 komada u školi.....
i nisam pustila ni jednu suzu.....
al čim sam otišla u sobu jednostavno sam se slomila.....
plakala sam ko malo dijete.....
čak me sestra čula u sobu koliko jecam...(bar ona tako kaže)
...i oda je došla u moju sobu...i kaže:
Helena, pa ti plačeš...!?
To je njoj čudno zato što me nikad još nije vidjela da plačem.....
mene je teško ražalostit.....
i jako jako rijetko plačem....
al stvarno...
i sad kada se sjetim koliko sam se psihički i fizički pripremala za ekskurziju da sve bude savršeno........
i kad pomislim da će domagoj biti tamo....
kilometrima daleko od mene....
i da ga neću vidjeti dva tjedna.....
ne mogu vjerovati...
sve sam ujebala.....
...opet...
...i opet....
...i opet...
ne znam kako da vam opišem ono što upravo osjećam....
al mislim da me jedna osoba jako jako jako dobro može razumjeti...
a to je PARLAH
....cura prolazi kroz najteže trenutke u životu...
...znam da će mi ovo možda jednog dana biti smiješno kad budem čitala....
...al šta mogu kad se tako osjećam....
....ma najbolje bi bilo da me nema....
...da nestanem s lica zemlje....
....čak ponekad pomislim da bi mi i u paklu bilo bolje....
al kad se sjetim domagoja, te misli se jednostavno izgube...
ljubim vas sve......pusa
Post je objavljen 24.03.2007. u 13:20 sati.