Marketing
Topla čokolada
Šetala je nekako bezvoljno, sa šarenim kišobranom u rukama koji je sprječavao kapljice kiše da ju smoče.
Ulica je bila prazna.
Razmišljala je o tome kako bi htjela da je baš u ovom trenutku u ugodnom društvu pa da zajedno gacaju po lokvama na cesti, kada je začula poznati glas:
A što ti, Miki, radiš sama i to nasred ceste? Hoćeš li da te neki auto lupi?
Morala se nasmijati, ispunila joj se želja.
A da? Ja tu ne vidim niti jedan auto.
A da nas dvoje odemo na neku toplu čokoladu da ugriješ te svoje promrzle obraze? Ja častim!
Može. Ionako nemam pametnijeg posla.
Mogao sam to i sam zaključiti. Hodala si tom cestom kao da ti je dosta života.
Mah, samo me zanimalo kakav je osjećaj hodati po sredini ceste. I još k tome na kiši.
A sad je na red došla topla čokolada. Ako budeš dobra cura, kupit ću ti kolač. Da se malo udebljaš, pogledaj kako si mršava.
Zaista je uživala u Markovu društvu.
Nadala se da bi moglo biti nešto više od prijatelja između njih dvoje iako je znala da je to nemoguće.
A i nije baš vjerovala u muško-ženska prijateljstva.
I topla čokolada je napokon stigla.
Upustili su se u jedan vrlo ugodan razgovor. Tema je bila, ni manje ni više nego – ljubav.
Ispalo je kako Marko želi isto što i ona, ali joj je bilo glupo reći bilo što, već je samo klimala glavom puštajući njega da vodi neku vrstu monologa i samo je gledala u te njegove divne zelene oči.
Što je? Zar mi je nešto upalo u oko?
Slatko se nasmijao.
Ma ne, samo gledam kako kiša vani pada. Uff, mrzim kišu.
Aha. A ja sam James Morisson.
Oboje su ga voljeli slušati.
Dobro, priznajem, luda sam za zelenim očima. Jesi li sada zadovoljan?
Nisam. Nisi rekla da si luda za mnom.
Podrugljivo se nasmijao.
Post je objavljen 24.03.2007. u 12:27 sati.