Treba li prošlost ostavi tamo di je i samo živit za sadašnjost i gledat u budućnost? E, pa ni to baš tako jednostavno... Nimalo... Pogotovo ako je ta prošlost bila nešto predivno, nešto spomena vrijedno... E, a kako onda završit s time? Kako uopće na neko poglavlje života stavit točku na i? Nije nimalo lako... Postoji li neki recept za to? Ne... Mislin da ne, ali ako ga neko ima, neka ga slobodno reče, jer bi meni puno pomoga! Dosta mi je toga da mi se neke slike, neki događaji iz prošlosti vraćaju i da onda zbog tega buden nesritna ili pak u nečemu neodlučna! Zašto je tako teško zaboravit, zašto je tako teško ne mislit o prošlosti?