Marketing
Na engleskom...
Dugo me nije bilo jer mi je komp bio bolestan! I evo sada je opet zdrav moj dragi komp! Jedva sam dočekala da odem na komp!
Danas, u školi...naravno kasnila sam ko uvijek, pa sam išla biciklom kojeg sam ostavila u blizini škole...i...niš posebno...4 iz kemije...
...i dođe i zadnji sat...engleski...sve po starom...nered, galama, par ljudi surađuje s mladom profom, profa dijeli jedinice, minuse...al nikoga nije briga, niko niš!
Moram reć da se profa super nosi s nama jer ipak smo mi najgori razred 
...profa šalje van Mateu i Leonu (dvije šminkse koje su stalno smetale) i one je poslušaju nakon nekog vremena.
Marko izbaci Ivaninu torbu na hodnik. Ivana izjuri van. Matea, koja je bila u hodniku dodatno šutne torbu.
Ivana se dodatno razljuti (iako ne znam zašto jer takve stvari bile su normalne i njima jako zabavne)
i šestar koji je imala u ruci baca.............šestar leti.........i leti,
i ... ravno Matei u glavu! 
NEVJEROJATNO!!!!!
Matea naravno plače, profa juri van, vraća se u učionicu, uzima maramice, ponovno odlazi...učenici gledaju što se događa, profa govori da ne izlaze, oni' ko klinci znatiželjno gledaju kroz ključanicu, ništa ne vide, deru se...
Čudno al' istinito!
Na kraju je Matea otišla doma. Ivana sva rasplakana, ljuta, jer ju je ekipa napala, na razgovor s profom i... I to je to.
ŠETNJA S PROFESORICOM
I profesori su ljudi!
Trebalo mi je neko vrijeme da odem po bicikl iza škole i kada sam se vraćala školskim igralištem srela sam profesoricu iz engleskog.
Jako je simpatična. Došla je prošle godine nakon što je "Vampirica" dala otkaz. I ona mi je najdraža profa.
Sišla sam s bicikla, i tako...pričale smo...o svemu, o mojem razredu...saznala sam da ima 27 godina, što bi ona voljela raditi, u koju je školu išla, o raznim zanimanjima...
Tako smo došle do tramvajske stanice. Usput, ja znam poprilici gdje živi jer smo jednom zajedno išle doma, stanuje stanicu dalje od mene (2 stanice od škole).
Bilo mi je žao što je našem razgovoru došao kraj, jer ona je išla na tramvaj, a ja biciklom naravno nisam mogla i bilo mi je tako žao što sam uopće išla biciklom, ali to s biciklom na kraju se pokazalo odličnim!
Vidjela je da mi je lijepo pričati s njom i krenula je samnom pješice. Primjetila je i moje oduševljenje njenom odlukom. 
prošle smo ulicu u kojoj živim, ali nastavila sam dalje iako je ona rekla da će se moji brinuti...
...pričale smo o dečkima u razredu, o nesreći sa šestarom, profesorima, o tome kako je ona jaaako "zla i stroga", čak i o profesorima...smijale se... čak je i rekla jednu riječ koja baš nije pristojna, nije jako prosta, ali ipak da je u školi to rekla... na to sam joj rekla da me "iznenađuje", šalile smo se... profa se bojala da će nas neko vidjeti, pa da to baš ne bi bilo dobro, a i ovi iz razreda još bi me više zezali...i par puta rekla sam joj da se ne mora brinuti, da nikome neću reći za taj naš razgovor...
Došlo je vrijeme kada smo se trebale razići, lijepo smo se pozdravile sa smješkom i profa je dobacila:" Vidimo se sutra!"
Uglavnom bilo mi je prekrasno pričati sa njom, baš mi je u zadnje vrijeme jako falilo takvih normalnih razgovora s nekom pametnom, zrelom osobom jer se s ovima mojima ne da stupiti u bilo kakav kontakt a kamo li razgovarati.
Nadam se da će biti još takvih trenutaka !
Post je objavljen 22.03.2007. u 17:01 sati.